Питам се и питам Вас, како реагујемо на вест да је неко учинио нешто лоше? Да ли одмах, без проверавања, ширимо лошу вест? Или се одлучујемо да се помолимо за све, трудећи се да сазнамо истину?
Да ли то зависи од наших симпатија или антипатија?
Сами бирамо пут са другима и до других. Важно је да будемо слободни од свих предрасуда јер само тако моћи ћемо исправно да расуђујемо. Нећемо подлећи злу него ћемо побеђивати себе у друге снагом доброте.
Ко је данас био у храму на литургијском сабрању може да провери себе где је и какав је? Упитајмо се да ли смо се поред молитве за себе и своје ближње помолили и за оне који су нас, или које смо ми, увредили или, одговарали?
Предлажем да поред свих свећа, које прислужујемо, упалимо и једну за све са којима смо у сукобу …. После тога биће нам могући и помирење и праштање …
