Хаџија мој, Славољубе,
благо онима што Христа љубе.
А ти си мудра српска глава.
Да те обасја Христова слава!
Срећан ти празник желим и ја
данас на светог Димитрија!
Храбри су били Христови војници,
зато се зову Свети ратници.
Међу њима на небу сија
лик Светог Димитрија.
У мукама Господу оде
а имао је звање војводе.
Зато што прослави Бога Христа
к’о звијезда сјајна на небу блиста.
Јунак на дјелу, без страха и мана,
изобличи цара Максимијана.
Одрече положај, земаљску славу,
пред Царем Христом приклони главу.
Васкрситеља што је признао
вијенац на небу вјечни је примио.
Земаљске части и слава прође,
у царство небеско светитељ дође,
Нестора охрабри да диву Лију
изађе на мегдан и линију.
И да побиједи горостаса.
Легија војске се заталаса!
По смрти светац чини чудеса,
тресе се пред њим земља, небеса.
Виђали су га свети људи
да по Србији војску буди.
На коњу силну напријед, к’о вођа,
помаже устанак Карађорђа.
Предање Цркве тако каже:
Кад су у Босни кренуле страже,
кад је требало срце лавље,
јер се бранило ПРАВОСЛАВЉЕ,
у храму солунском усред дана
једна је група парохијана
видјела крвава војника,
што није свакидашња слика.
Јер крв и рана у срце косне!
Упитан одакле долази, рече:
“ Из Босне!“
Према кивоту Светога крочи,
невидљив поста за људске очи!
Свим Србима добро је знана
изрека која служи за наук:
„Митровданак хајдучки растанак“.
Силан на дјелу, и у причи,
Свето му тијело мироточи,
помаже у биједама и невољама,
у болестима и у мукама.
Одважни чувар православља!
Ко Бога слави, Бог га прославља!
