Пре 2500 година наступио је период изненадне инкубације идеја широм целе планете какав се ретко догађа у историји људске цивилизације. Можда нисте знали да су Буда, Сократ и Конфучије живели у истом добу, као и да су током периода од око сто година, на прелазу из шестог у пети век пре нове ере, настале пре тога сасвим незамисливе идеје у филозофији, науци и религији које и данас чине основу разумевања света.
У овом добу, од Демокрита, Херодота, Есхила, Анаксагоре до Фидије, Перикла и Хипократа написане су највеће грчке драме, прва индијска граматика, први зборници кинеских мудрости и утемељене основе историјске науке, медицине и физике.
Према легенди која се поштује у јудаизму, хришћанству и исламу, пророк Данило, учени и утицајни Јеврејин на двору персијског цара сусреће се са анђелом (на слици је једна од многобројних уметничних представа митских прича о Данилу и лављој јазбини у коју је бачен). Деловање овог пророка се везује за Кирову победу и промену власти у Вавилону, након кога се 537. године пре нове ере завршава полувековно вавилонско ропство Јевреја. Они се враћају у Јерусалим, подиже се други Храм и наступа доба у коме ће бити уређени древни текстови, од Мојсија до пророчких књига, а Стари Завет добити облик какав данас познајемо.
У исто доба, 528. године пре нове ере, на северу Индије, млади принц Готама Буда из племена Шакја путује равницима у подножју Хималаја и истражујући зашто је живот тако болан за људе доживљава просветљење. Његово учење ће се проширити индијским континетом и доспети до Индокине. Будизам ће временом прерасти у једну од водећих светских религија.
Занимљиво је да у исто време делује још један индијски мудрац, Махавира, који је формулисао учење џаинизма. У Персији, међутим, у ово доба буја зороастранизам, религија о добру и злу коју подржава и негује нова краљевска породица, а коју је успоставио мудрац Заратустра (верује се да је он сам живео око 1200. године пре нове ере, у време Тројанског рата, мада поједини аутори сматрају да то није тачно и да је и он био савременик Буде, један од мислилаца века идеја).
Далеко на истоку, у Кини, где људи коју гвожђе већ два века и копају канале за наводњавање, међу властелом и учењацима се води такозвани „рат сто школа“ о смислу света. У кинеској држави Лу, млади наследник рано преминулог генерала, господар Кунг или Кунг Фу Це, који ће на западу бити познат као Кунфучије, крајем 6. века пре нове ере успоставља нову доктрину о етици у животу и државним пословима који ће постати основ кинеског поретка и религиозног мишљења познатог као конфучијанизам.
У исто време, године 510. на Апенинском полуострву, у ратоборном граду-држави на обали реке Тибар, долази до унутрашњих нереда, са власти пада последњи краљ Рима и успоставља се Римска република, творевина која ће у наредних пар векова освојити не само Италију, него читав познати свет око Средоземља. На другој страни света, у Средњој Америци, још једна цивилизација узима замах – од 650. године пре нове ере шире се градови државе цивилизације Маја, а сматра се да је у ово доба настао њихов први каледнар.
Са почетком петог века пре нове, Персијанци нападају Грчку и почињу славни грчко-персијски ратови који ће постати симбол сукоба Европе и Азије, а градови државе Атина и Спарта успети да се одупру надмоћној источњачкој царевини – воде се легендарне битке на Маратону, а касније и на Термопилима и Саламини.
У Атини се гради Партенон и настају најузвишенија дела грчке уметности. У ово доба делује Перикле и читав низ личности чије ће дело постати део глобалне историјске и духовне баштине. Ово је време врхунца класичне грчке филозофије, оличене у централној фигури мудраца из Атине, Сократа. Дубина разумевања света до које су грчки филозофи ове епохе дошли никад потом није достигнута у таквом обиму.
Овај век обележава и све већа употреба ливеног гвожђа – са значајним садржајем угљеника ливено гвожђе нема еластичност какву ће имати челик, али у ковачницама тог доба омогућује изливање најразличитијих облика, алата и украса. У овом добу настају и први катапулт, сидро, први кран и прва примена перспективе.
Није сасвим јасно зашто је управо у овом периоду дошло до тако наглог, истовременог бујања најразличитијих нових учења. Вероватно је била узрокована акумулацијом знања, али и бројем људи. Људска популација је тада по први пут достигла бројност од 100 милиона људи, мада је то предмет великих демографских дискусија.
Људска историја узела је данашњи ток након што је човек пре више до 10.000 година припитомио житарице и поједине животиње, што се сматра пољопривредном револуцијом. Од тог доба развијају се прва насеља, храна може да се ускладишти, људске заједнице расту и људи имају све више времена. До нових промена долази пре пар хиљада година, са новом променом технолошке парадигме – са открићем металургије и почетком бронзаног доба.
И онда, у градовима државама који бујају током првог миленијума пре нове ере, који се стапају и прелазе из једног у друго царство, у непрекидној борби за ресурсе, складиште се како техничка знања, тако и наговештаји нових духовних сазнања. Тада се, 500 година пре нове ере, као у фазном прелазу, отвара читав нови хоризонт идеја – догађа се се духовна експлозија чији звук и данас јасно чујемо.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs
