Када те снађе неочекивано искушење, не окривљуј онога преко кога је оно дошло, већ тражи узрок (у себи) –зашто је оно дошло, и исправићеш се. Јер је требало, да ли преко једног или преко другог (човека), да испијеш горчину из чаше судова Божијих.
Што си рђавије нарави, тим мање одбацуј злопаћења, да би, смираван њима, одбацио гордост.
Једна искушења људима доносе уживање, друга – жалост, а трећа – телесне патње. Јер Лекар душе, видећи узроке (наших) страсти, по Својим судовима, даје и лек.
Искушења на једне људе наилазе ради уклањања грехова које су већ починили, на друге – ради прекраћења грехова које још увек чине, а на треће – ради одвраћања од оних (грехова) који би тек учинили. Осим ових, постоје и искушења која се попуштају ради испитивања, као у случају Јова.
Доброразуман човек, размишљајући о лековитости Божанских судова, са благодарношћу подноси све невоље које га сналазе, сматрајући да за њих нико други није крив до његови греси. А неразуман човек, грешећи и бивајући због
тога кажњаван, кривцем за своје невоље сматра Бога или друге људе, не разумевајући премудри Промисао Божији.
Извор: Добротољубље за сваки дан
