Насупрот уобичајеном схватању у Библији нема тврдње да су Израилци током свог робовања у Египту били укључени у изградњу пирамида. Основно питање, међутим, остаје исто. Повезано је са присуством Израилца у Египту током периода који је претходио изласку, а у којем су пирамиде грађене. У питању је време Старог краљевства (27-22.в. пре Хр). Уколико би се инстистирало на овоме било би потребно антидатирати излазак стотинама година унатраг. Осим тога, постоји довољно доказа на бази којих се може закључити да је изградњу пирамида било укључено домаће становништво Египта, а не страни радници. Да ли то угрожава библијске тврдње да су Израилци били радна снага у Египту? Давид А. Флак (David А. Falk) предавач у Богословској школи Ванкувера (Vancouver School of Theology) у свом чланку Опека за опеком (Brick by brick) истражује могуће одговоре на ово питање. Он анаизира библијски текст и његове изразе трагајући за најбољим контекстом у који може да буде смештен поредићи га са египатском архитектуром.
Књига Изласка износи две основне тврдње: пре догађаја изласка Израилци су у Египту били принуђени да израђују опеке и тим опекама су снабдевали градилишта два велика египтаска града. У Изл 5:6-8 читамо ето народа је много у земљи, а ви још хоћете да оставља своје послове. И у исти дан заповеди фараон настојницима над народом и управитељима његовим и рече: од сада немојте давати народу плеве за опеке као до сада.
Чини се да ови стихови сугеришу сасвим јасно да су Израилци били задужени за израду опека, што потврђује друго место исте библијске књиге: и загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и циглама и сваким радом у пољу (Изл 1:14). Мало раније читамо речи које додатно обликују слагалицу: и грађаше народ Израилов фараону градове Питом и Рамзесу (Изл 1:11). Изрази употребљени у јеврејском тексту могу се схватити као велике грађевине градова или градска складишта Рамзесе и Питона.
Библијски топоним Питом највероватније се односи на Po-Atum (посед Атонов). То је била нова престоница изграђена од Рамзеса II (13.в. пре Хр) изграђена у близини древног Авариса. Градови, очигледно лоцирани у међусобној близини, налазили су се на узвишењима североисточно од Делте Нила. У овом подручју постоје бројни историјски докази присуства западносемитских народа, барем током Средњег Бронзаног Доба II (2000–1570.пре Хр).
Према схватању које заступа Флак израз које користи библиски писац не треба схватати као складишта великих градова већ зграде великих градова које су прављене од опека. Он сугерише да се изрази могу повеази и са градским или храмовним стовариштима опека.
У египатсим храмовима постојала су велика ствоваришта говотих производа намењених за дневне дарове које су приносили тамошњи служитељу. Такође, уколико се радилоо краљевским гробним храмовима било је потребно обезбедити да све функционише и по смрти фараона.
Опека-архитектура у египту има веома дугу традицију и њени зачеци се налазе још у прединстијском периоду Египта, а била је константа све до периода у којем се одигравају библијски догађаји. Почевши од Дјосера (Djose, 27.в. пре Хр), египатски фараони су градили своје гробне храмове у камену, али готово све друге грађевине грађене су од опека печених на сунцу, прављених од трске, дрвета и блата. Ово је нарочито важило за приватне куће, краљевске палате и административне зграде храмовних комплекса. Вероватно је, дакле, да су опеке које су правили Израилци биле средство за изградњу храмових стоваришта или палата. Тако нешто потврђује и сцена насликана на гробу Ракхамире (Rakhmire) са којим је повезан и натпис који говори о радницима који су „правили опеке за нове радионице у Карнаку.”
Извор: Biblical Archeology Society
