Ова престоница је једини сведок уништења. Хетитска цивилизација, а неке структуре и архитектонске целине које се састоје од краљеве палате, храмова и темеља су савршено очуване. Професор Андреас Шахнер (Professor Andreas Schachner), шеф ископавања који истраживања врши у име Немачког археолошког института (German Archaeological Institute), изјавио је да су овогодишња ископавања у древној Хатуши почела крајем јуна и да планирају да се наставе до средине октобра.

Наводећи да се рестаураторски радови настављају уз археолошка ископавања, Шахнер је рекао: Тренутно имамо 104 радника и три археолошког особља. Хетити су прва ствар која пада на памет када се спомене Богазкои. Настављамо са радом како у доњем граду, у западном делу горњег града, тако и на северној падини Великог замка. Али не можемо још ништа да кажемо. Површинско тло је управо уклоњено. Видимо нове структуре. Временом ће постати јасно. Нема ванредног изума. Да видимо шта ће време показати.

И време је заиста показало. Недавно је у ископавањима преознати натписи састављени од 249 хетитских хијерогифа, а истраживачи се надају да ће они открити нове информације о хетитској култури. Хијероглифи су откривени у тунелу Иеркапı у Хатуши, главном граду Хетита.Током ископавања спроведених са научницима из различитих земаља и области експертизе, нови симболи, за које се процењује да су нацртани пре око 3.500 година, пронађени су у 80 метара дугом тунелу Иеркапı, који је изграђен од хиљада каменова.

Из екипе за ископавање доц. Др Булент Генч (Assoc. Dr. Bülent Genç), предавач на Универзитету Мардин Артуклу (Lecturer at Mardin Artuklu University) приметио је симболе за које се претпоставља да су исцртани на камењу усред тунела Иеркапи док је 13. августа обилазио рушевине како би се фотографисао са студентима.
Након што је идентификовао 249 симбола у тунелу, Генч је поделио своје откриће са шефом ископавања, Шахнером. Он је такође донео хијероглифе у научни свет тако што је скенирао Иеркапи и симболе у ​​3Д.

Процењује се да су иконе преживеле хиљадама година, неометане, због просечне температуре тунела у свим годишњим добима и његове локације у мрачном окружењу без сунца и кише. вШахнер је рекаода научници различитих специјалности настављају да испитују 249 хијероглифа, за које се сматра да приказују богове.

Шахнер је навео да су археолошка ископавања у Хатуши почела од Јеркапија 1907. године и сви који су ископавали, укључујући и њега самог, прошли су кроз тунел на десетине пута, али хијероглифе нико није приметио. Након открића, хетитолог доц. Др Метин Алпарслан (Assoc. Dr. Metin Alparslan) је изјавио да је почео да ради на утврђивању значења симбола.
Констатовано је да је тунел Јеркапи, који се налази на врху Хатуше, био изузетно важан за Хете. Док су неке ознаке пронађене у тунелу превише оштећене да би се читале, већина је добро очувана и јасно читљива. Шахнер је рекао да ће са новопронађеним хијероглифима имати прилику да боље разумеју чему је тунел служио. Већина хијероглифа пронађених у Анадолији се налази у оквиру монументалних натписа или на печатима који имају своје значење, Шахнер је подвукао да је откриће симбола у тунелу довело до идеје да су хијероглифи били много шире коришћени у хетитском периоду.

Изражавајући да су узбуђени што откривају нешто ново са археолошке тачке гледишта, он је рекао да када поделимо симболе са научним светом, наше колеге које раде на Хетитима имаће мишљење и можда ће се једна или можда неколико идеја појавити у складу са тим. Овде смо идентификовали укупно 249 анатолских хијероглифа, али се не разликују сви један од другог. Можемо их поделити у укупно 8 група. Они нам додају иновације у друштву. Пошто су исписане бојом, морамо их више тумачити у стилу графита. Мислимо да је то урађено брзо и да би се могло брзо разумети. Познајемо Хете углавном из клинастих текстова, али видимо да Хетити и хетитска култура такође имају другачији систем писања јединствен за Анадолију. Занимљиво је да је након распада Хетитске државе клинасто писмо нестало, али се анадолски хијероглифи и даље користе. У јужном делу Централне Анадолије, посебно у југоисточној Анадолији, видимо да су такви натписи коришћени 400 година током периода гвозденог доба, односно после Хетита.

Хетити су били изузетна цивилизација. Краљевство се протезало од Егејског мора преко Анадолије, северне Сирије и до реке Еуфрат.Турска реч Иеркапı, што значи капија у земљи, савршено описује овај део утврђења Хатуша. Налази се у оквиру вештачког насипа који служи као најјужнија тачка градских зидина. У свом подножју, насип је висок 15 метара, дугачак 250 метара, а широк 80 метара.

Хетити су један од народа које у својим наративима спомињу библијски писци представљајући их као насељенике Ханана још у време праоца Авраама. То је било време када је у Ханану постоја, према библијским писцима, хетитски краљ. Они се наводе и међистароседелачким народима вековима касније, у време насељавања израилских племена у Ханану, док се у времену са почетка монархије јудео-израила приказују као мање битан фактор који је у служби јеврејских владара (попут Урије Хетејина). Не постоје материјални докази о значајнијем присуству Хетита у Ханану, али с обзиром да се њихова владавина може пронаћи у Анадолији, Сирији, Леванту, сасвим је могуће да су неке споредне краљевине Хетитског царства постојале и у Ханану. Оно што језахтевније јесте уклопити библијски опис хетитског фактора у региону, са оним што је потврђено у ванбиблијској текстуалној грађи и у археолошким проналасцима. Претпоставља се да се може говорити о старо-хетитима и нео-хетитима и да уочавање ове разлике може да помогне да библијски наратив историјски и археолошки контекстуализујемо. Оно што засигурно знамо јесте да су Хеттити били једна од највећих оријенталних сила позног Бронзаног доба која је пала под навалом народа са мора и Асираца, вероватно претходно ослабљена унутрашњим немирима (борбом око трона) и низом елементарних непогода. Нестали су са историјске сцене и били готово потпуно заборављени до 19-20. в. када је низ археолошких открића омогућио да поново завиримо у културно-уметничко, религијско и правно богатство и наслеђе ове величанствене цивилизације.

 

 

 

bkcentar.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име