Данас пролазимо кроз одређене потешкоће, пре свега у односима са Цариградом. Међутим, за разлику од Цариграда – који крши канонска правила упадајући у туђу јурисдикцију давањем „аутокефалности“ онима који то нису тражили и инсистира на другим привилегијама које јој никада нису биле примерене – наша Црква не тежи моћи на свеправославном нивоу. Ми само желимо да сачувамо канонски поредак и не можемо да дозволимо да се у православљу појави сличност папизму, „квази папизму“.
Рећи ћу можда помало неочекивану ствар. Зашто је папизам опасан? Свакако зато што папизам не произилази ни из Речи Божје ни из Предања Цркве. Ипак ћу понудити још један, сасвим другачији аргумент: папизам је опасан јер је много лакше утицати на појединца него на групу људи.
Папа, или патријарх који жели да постане „папа“, постају веома привлачна мета због те моћи које имају на тај начин јер су је концентрисали у појединцу, а спољни утицај на тог појединца може упропастити Цркву. Када се развио систем синодског управљања Црквом, свети апостоли су били веома свесни шта раде. У контексту Римског царства било је немогуће да само један појединац треба да сноси одговорност за целу Цркву – заиста, могао је бити ухапшен, наговорити га на сарадњу, могао се уплашити. Међутим, све ове опасности губе на тој својој тежини када се Црквом управља колегијално, синодски.
Стога је и у наше време неопходно подржавати синодско управљање Васељенском Црквом. Не оспоравамо примат цариградског патријарха у части, али се не слажемо са било каквим задирањем у универзалну моћ. Константинопољски патријарх, који борави на територији Турске, лично је веома рањив и из тог разлога остаје нам само да се молимо да га Господ спаси од утицаја који би могли имати погубан утицај на живот целе Цркве.
Са енглеског превела Редакција ЧУДО
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
russian-faith.com
