У божићном интервјуу порталу „Гласове“ Патријарх Данило је одговорио на главна питања која брину бугарско друштво и православне вернике.
Осврћући се на прославу 1700-годишњице I Васељенског сабора и позиве на уједињење православних и католика, Предстојатељ Бугарске цркве је рекао:
„Пре свега, неопходно је јединство у исповедању истине, у разумевању истина вере. Деценијама се води дијалог између православних и католика, али међусобног разумевања о важним, суштинским питањима нема. Постоје одређени услови под којима такво уједињење може да се догоди. У англосаксонском свету, у Америци и Европи, има довољно православних из локалног становништва који су схватили да је разлика у исповедању вере суштинска, и да се нисмо тек тако раздвојили. Дужност сваког хришћанина је да тежи да покаже пример, помажући да се превазиђу одступања тамо где постоје, и да се постигне јединствено разумевање и исповедање вере. Све друго би било механичко уједињење, које би само нашкодило.“
Реагујући на питање о протестима у Бугарској, у којима учествује много младих људи, Његова Светост се присетио година своје службе у САД (2011-2018) и тога како Американци долазе до исповедања Православља, катихизације и крштења.
„За време мог студентског живота — 1996–1997. године — такође је било протеста. Питање је да ли се промене дешавају након тога. Разлози за протест су важни, али они одвраћају пажњу од главног. Да ли ми пре свега тражимо мир за наше душе? Јер, у XX веку у нашој земљи се неколико пута мењао државни систем. Нису то били само протести, већ и револуције. И до чега смо дошли? ЈДа ли смо данас задовољни? Да ли у друштву има више правде? Јда ли смо постали поштенији? Да ли смо постали бољи? Не мислим. Подела међу људима је данас много већа него раније. Господ је дошао да нас сабере, да будемо једно – у љубави. Али о каквој љубави можемо говорити када млади људи живе без брака, разилазе се сутра дан јер не могу да се договоре. Каква је то љубав? То је егоизам. Егоизам у друштву расте. Нисмо задовољни, разлози за протесте, можда, постоје, међутим, центар и фокус пажње се померају. Пре свега, треба да решимо једно суштинско питање о нама самима: да ли смо у миру са Богом? Зашто не протестујемо због тога? Разговарали смо с вама о истим таквим младим људима у Америци који прихватају Православље. Они су нашли правилно решење проблема… Пут ка Богу, помирење с Богом, хришћански живот – то је пут ка решавању проблема у друштву.“
Поводом путовања у Истанбул, Предстојатељ Бугарске цркве је напоменуо да је прелиминарни договор о мирној посети Турској постигнут крајем септембра током сусрета с патријархом Вартоломејем у Солуну на конференцији.
„Иако они [Константинопољска патријаршија] имају другачије виђење по овом питању, и Бугарска православна црква није признала „ПЦУ“, нити је помиње у диптисима (ово неслагање је јасно), ипак, будући да смо у општењу с Константинопољском патријаршијом, и на устоличењу у Софији су били присутни њени представници, укључујући архиепископа Велике Британије Никиту, као и из неколико других разлога, служили смо заједно. Сматрамо да начин изглађивања разлика није прекид општења, већ искрено и јасно излагање свог става. На крају крајева, саборни глас Цркве ће решити и одговорити на ове изазове. На то рачунамо, томе се надамо.“
Поводом забринутости неких верника, Патријарх је додао:
„Да, у Константинопољској патријаршији током богослужења помињу „предстојатеља“ црквене структуре у Украјини, која, понављам, није призната од Бугарске православне цркве, али је обема Црквама и обема Синодима познато да та разлика постоји и да она није препрека за саслужење са архијерејима Константинопољске патријаршије. Међутим, са „ПЦУ“ ми не саслужујемо. Албански архиепископ Јован је након избора такође посетио Истанбул у мирној посети и служио заједничку службу с патријархом Вартоломејем. Албанска Црква такође није признала „ПЦУ“ и не помиње њеног такозваног „предстојатеља“, али њено општење са Константинопољском патријаршијом није прекинуто.“
Припремила редакција портала „Живот Цркве„, фото: Гласове
