Емили Дуриш, помоћница чувара ретких књига и раних рукописа у Универзитетској библиотеци у Kембриџу, није ни сањала до каквог ће открића доћи приликом уобичајеног гледања старих књига.
Током прелиставања сабраних дела Светог Августина, у рукопису који потиче из доба Ренесансе, Емили Дуриш је пронашла спљоштену, исушену, делимично поједену грицкалицу, вероватно колач или воћну погачицу, пише Atlas Obscura.
Дуриш је ову књигу извукла са полице са циљем да један делић ставки из колекције ретких књига учини доступним на интернету. Једна од предности приликом оваквих послова јесте да се дође до неких нових открића мада, признаје она, та открића махом нису јестива.
Немогуће је рећи како је ужина доспела у књигу. Извесно је да се то није догодило током објављивања књиге у Швајцарској негде између 1528. и 1529. године.
Дуриш има једну радну теорију. Kембриџ је ову књигу набавио од једне мушке школе која је основана пре 450 година. Током седамдесетих година прошлог века ова школа је Kембриџу донирала преко осам стотина наслова јер ови имају боље услове за чување старих рукописа и књига.
– Уверени смо да особље наше библиотеке не би допустило да неко, приликом прегледања књиге, испусти колач у њу – написала је Дуриш.
Она верује да је извесније да је колач доспео у књигу током њених „школских дана“ када је питомцима школе било лакше да ужину забораве у књизи.
Јасно је да је ово само претпоставка и да ће порекло колача заувек остати мистерија.
Ово није први пут да Дуриш и њене колеге у старим књигама проналазе необичне предмете. Током година проналазили су латице цвећа, забелешке, делове средњевековних књига, па чак и непознату песму холандског научника и уметника Еразма Ротердамског.
Један од колега Емили Дуриш у старој књизи је открио и стари кључ који је, након што су га уклонили, оставио зарђали отисак на папиру. Овај колач, на срећу, иза себе ће оставити само малу масну мрљу.
Након што је екипа из конзерваторског тима уклонила колач и очистила странице књига је враћена на полицу на којој јој је и било место.
Телеграф
