У сваком рођењу, увек постоји Ирод жедан смрти.
У свакој радости, неко тражи нашу сузу.
У сваком успеху неко је љубоморан на наш осмех.
Наши пријатељи и партнери се не виде само у тешким временима, већ посебно ако издрже нашу радост.
Не постоји сигурно место у овом животу где би могли да избегнемо Ирода. Најокрутнији облик Ирода је већ у нама, спреман да убије нашу невиност и детињство. Најкрвожеднији и најтиранскији џелат смо ми сами у себи.
Кад год вам неко каже, „не можете, нећете успети“, кад год ми сами саботирамо промене које су нам потребне да бисмо живели испуњен живот, Ирод је на делу.
Постоји начин да побегнемо од Ирода – да дозволимо Богу да сања у нама. То је оно што Јосиф ради. У тишини се моли, слушајући Божји глас у себи. Сања о плану бекства од уништења и хаоса. „Узми мајку и дете, и бежите у Египат“.
Решења су у нашим сновима, одговори су већ у нама. Бог хода лагано у башти наших срца. Усудите се да корачате са Њим, научите да Га слушате, да видите знаке Његовог присуства. Бог има план, верујте Му. Он већ постоји у вама, само почните да га читате.
Увек пред зору, тама je најдубља, а онда долази Светлост да распрши ноћ, осветли живот и пружи нову стварност.
Тако је и Христос дошао у таму света, као Светлост и Сунце правде.
Он је дошао да попуни празнину нашег постојања. Да одговори на наша срцепарајућа питања.
Да да смисао тежини постојања, да претвори смрт од одредишта у пролаз.
Те ноћи, када се свет заувек променио, било је много протагониста.
Звезда, мудраци, пећина, Богородица, Јосиф, беба, Ирод, анђели.
Свако од њих – снажно присуство и животни предлог.
Прошетајмо ову ноћ заједно, жедни њене зоре.
