Усуђујем се да кажем још нешто: ништа није – парадоксално – рањивије од љубави.
Да Бог не воли, љубав не би могла бити повређена и Бог не би могао бити повређен. Парадоксално, истина, Божанска љубав је толико интензивна да је „ватра која прождире“ [Јеврејима 12:29] која гори, а не прождире.
Зашто без прождирања?
Јер Бог је бесмртан, а опет, у исто време, он је, како ми кажемо, нашим језиком психологије: рањив. У ком смислу је „рањив“?
То је суптилно, деликатно.
Бог тугује!
А како Он тугује?
Није увређен. То је јерес!
Бог не зна за гнев, за увреду; никако не можете увредити Бога. Ми будале смо увређени, јер ако ми неко каже да сам свиња, ја се увредим и љутим се на њега… Али, погледај се у огледало, можда и није ласкаво то што видиш, али сигурно није свиња!
Па зашто се вређамо?
Имамо слабости, смртни смо. Бог нема слабости, нема смрти, и не љути се, али тугује за мном. Зашто? Јер својим гресима лишавам себе Његове љубави и свега онога што Он жели да излије у мене. Шта Он хоће да излије у мене? Управо супротно од онога што је змија рекла да „Бог зна да ћеш постати као Бог“.
Чекај, да ли је то оно што Бог жели?
Да постанем као Бог?
Да постанем Бог?
И то не на овај „аматерски“ начин, већ на, назовимо то, „професионалан начин“?
Бог нас на професионалан начин учи како да дођемо до Њега и да нам може дати више него што јесте – дао би нам бескрајно више! То је Божанска Љубав!
Зашто се усуђујем рећи да би нам дао више?
Јер Христос нам, у свом искуству човека, каже: „Они који верују у Мене дела која Ја чиним и они ће чинити и још већа од ових ће чинити; јер ја идем к Оцу“. [Јован 14:12]
Па, изгледа да је ово Божја „завист“… „да не постанемо као Бог“…
Превела редакција Чудо
otelders.org/theology-and-spirituality
