„Ништа није случајно”, каже Слободан Боде Милески, натурализовани Банаћанин из села Јабука код Панчева. Затим цитира великог Теслу: „Ништа у животу било ког човека на планети није случајно, ни шта ради, ни како ради, ни чиме се бави, с ким се дружи… све је то повезано и сваки човек ствара своју судбину.”
Тиме описује след догађаја који му је донео један сусрет и вредан поклон – малу збирку оригиналних Теслиних фотографија коју љубоморно чува.
Случај или не, тек Слободан је био гост јавног медијског сервиса као осведочени „теслијанац”. Он безмало пола века проучава живот и дело славног генија. Елем, обрео се Слободан у Јутарњем програму и његова прича привукла је пажњу Петра Дамјановића, дипломате и новинара листа „Борба”. Петру се допало како Слободан чува сећање на Теслу у свом селу и након тог гостовања, позвао га је телефоном. Објаснио му је да је својевремено од Саве Косановића, Теслиног сестрића, добио научникове фотографије и питао га да ли је заинтересован за њих.
Поштар донео портрете
– Наравно да сам био, чак сам понудио и да их платим, али он је био рад да ми их поклони. Прођу тако бар две недеље, а пошиљке нема. Кажем ја жени, неће бити ништа од тога, кад, ето ти опет случајности и поштара на капији. Стиже ми велики коверат с фотографијама и писмом – прича нам Слободан, док из коверте, коју и даље чува, вади руком исписане речи.
У писму Дамјановић пише Слободану да је Саву Косановића упознао 1953. године у Клубу књижевника, да је фотографије добио годину касније и да се с њим видео још два пута. Једном у ресторану хотела „Москва”, а други пут у Министарству спољних послова Југославије. Још се извињава што фотографије није одмах послао, па уз контакт телефон дописује и „боље икад него никад”, те шаље „искрене поздраве, иако се не познајемо”.
Али наш саговорник је ипак желео да упозна дародавца, па се запутио ненајављено код њега на Нови Београд. Упознали су се, попили кафу, попричали и захвалио му још једном. Пао је и договор да новинар обавезно дође у Јабуку, али се то није догодило.
Са Слободаном, старог надимка Боде, а с годинама познатијег као Тесла, уз причу пребирамо по фотографијама Теслиних портрета из младих година, па и једног од последњих направљених. Ту су и призори Теслиног родног Смиљана, сусрети, предавања, па и Теслин испраћај на вечни починак.
Питамо Слободана да ли је размишљао да вредна документа поклони Музеју Николе Тесле. Каже да у музеј јесте ишао једном и опет му се десила „случајност”.
– Меркам ја тако књигу „Никола Тесла и свет ваздухопловства”. Хоћу да је купим, али ми кажу нема је више, а из витрине не вадимо. Кад, утом, улази човек и пита шта је проблем, па ме одведе у своју канцеларију и поклони ми свој примерак, уз опаску да је њен аутор. Био је то лично тада директор музеја Бранимир Јовановић. Ту се распричамо, а он каже, вољан је да успостави сарадњу с фабриком авиона „Утва”, у којој сам радио као бравар. Похвалим се и ја да годинама за Теслин рођендан организујем трибину и позовем га у Јабуку – прича он.
И заиста Јовановић је касније долазио и држао дивна предавања, а Слободан је поносан што су постали пријатељи.
Друга пасија нашег саговорника је проналазаштво.
Води нас у малу радионицу. А тамо, пуно „кô око” и све под конац. Сложен алат, материјал, нацрти по којима је у дело спровео вибрирајућу механичку платформу и кућни вентилатор без лопатица, којим хлади, а да никоме није јасно како. Све Теслине идеје.
– Никола Тесла је за мене био потпуно откровење. Сећам се дана када сам као дете чуо разговор оца и комшије, да је неки наш научник измислио кутију из које се свашта чује и коју је назвао радио, а начух и да може да осветли читаву Југославију једном сијалицом – присећа се Слободан.
Много касније чуо је и за Теслин Варденклифски торањ за бежични пренос енергије висок 57 метара и како је сравњен са земљом на Лонг Ајленду, па је, истина, вишеструко умањен, по Теслиним нацртима, и неколико хиљада километара одатле. Погађате, никао је у јабучком дворишту. И на њему је Слободан који га је направио написао: „Ово је мој споменик Николи Тесли”.
Тако фасцинација великим научником држи Слободана и у осмој деценији. У кућној библиотеци све више књига с једином темом – живот и дело Николе Тесле.
Обележава рођендан генија
Али причи овде није крај: својим идејама успео да „зарази” и читаво своје село и већ две деценије „тера” комшије да Теслин рођендан обележе као свечаност, а на својеврсно ходочашће сврате и академици и врхунски стручњаци. Тако је мала Јабука засигурно једино село на свету које стоји уз Филаделфију, где је Теслин рођендан дан града, а посебно уз Њујорк, у којем је наш геније провео велики део живота и умро 7. јануара 1943. године.
Има Милески и амбициозну идеју да се успостави сарадња с Великом јабуком, а док се то не деси, Јабучани „свој” празник, по традицији, засладе тортом без рођенданских свећица, јер нема слављеника да их погаси.
magazin.politika
