Представљамо вам десет најпознатијих средњевековних оружја.
1. Копље
Главно пешадијско оружје у средњем веку било је копље. Користило је само тежину и моћ појединачног пешадинца, било у тренутку гурања надоле у покрету забадања, било нагоре у покушају ударца противника испод оклопа или збацивања са коња. Међутим, за коњицу, коришћење копља док се јаше значило је да коњаник може да искористи снагу и брзину за већи ударац него што би обичан ручни замах могао. Такав тип ратовања постао је познат као „шок борба на коњу“ међу савременим историчарима, што је реченица која савршено описује оно што је било веома снажан и „запањујућ“ напад.
2. Секира
Као бојно оружје, секира је коришћена током целог средњег века. У раним годинама било је уједно оружје и за ударање и за бацање, мада су касније те функције употпуњене различитим величинама секира: мање и лакше су бацане, а веће секире су коришћене за борбу прса у прса. Секира је такође постала асоцијација за Викинге и Англосаксонске елитне ратнике. Иако је коришћена и крајем средњег века, секира више није била примарно оружје војника.
3. Мач
Од свих средњевековних наоружања, мач је био најчешће, уз копље на почетку средњег века, а сигурно је најславније. Током целог периода врсте мачева кретале су се од најјефтинијих до најскупљих – посебно прављених, који су се наслеђивали генерацијама. Крајем XИИИ века мач је почео да се мења, као одговор на промену оклопа. Више нису били популарни мачеви са широким оштрим сечивима, већ је фокус стављен на врх и убадање.
4. Бодеж
У суштини веома кратак мач, био је главни елемент сваког војничког наоружања, још од антиквитета, иако докази за то нису увек лако доступни. Исто важи и за средњи век где је веома тешко закључити из извора – писаних, археолошких, уметничких – када је: на пример нож коришћен за јело постао бодеж у војне сврхе? Међутим, до краја средњег века докази су све јаснији, како је бодеж добио већи значај и имао више врста.
5. Штапно оружје
Назив штапно оружје је општи назив којим се описује читава категорија офанзивног наоружања које је у најједноставијем облику комбинација копља и секире, сечива или чекића. Од релативно једноставних облика, широка палета разноразног штапног наоружања развила се од 1300. године, као на пример халебарде и глејви. Штапно оружје је било пешадијско оружје које је коришћено широм Европе све до средине XVI века. Иако постоје разне варијанте, ово оружје је скоро увек коришћено за ударање и сечење противника. Штапно оружје подстакло је развој великих војних формација које раде заједно као координисана група.
6. Буздован
Уметнички и књижевни извори такође су омогућили популарност буздована као оружја и он је често осликаван у средњевековном времену. Књижевни извори су много дескриптивнији. Будући да је постао секундарно оружје за борбе на турнирима, после копља, постоје многи одлични описи звукова и деструктивних могућности буздована у акцији. Сврха овог оружја је била добро позната ауторима и они су често наглашавали његове рушилачке способности: „Моћним буздованима поломиће кости.“
7. Маљ
Средњевековни маљ није био распрострањено оружје и нема писаних доказа о њему. Постоји неколико уметничких извора и много мање примера који нам приказују да је уопште коришћен. Међутим, пре самог краја средњег века, маљ је постао уобичајен, а највише је коришћен у XVI и XVII веку.
8. Праћка
Иако често занемарена у истраживањима о ратовањима, праћка је коришћена све до краја средњег века за бацање пројектила од камена или олова, мада крајем средњег века више није била тако често коришћена. Веома просте грађе, биле су прављене од умотаних трака и коже, а користили су их најобичнији војници.
9. Лук и стрела
Попут многих карактеристика средњевековног лука, његова величина, домет и ефикасност предмет су дискусија и дебата годинама и још увек нема јасног закључка. Оно што је јасно, међутим, јесте да је велшки лук био ефикасно оружје против верижњача и обичног оклопа. Тешко је веровати да су стреле биле у стању да пробију оклоп, осим са веома мале удаљености (нпр. мањој од 45 метара), али увек треба имати на уму да је повређивање војника често исто што и убити га. Тиме се избацује из борбе.
10. Самострел
Самострел је од средине средњег века постао широко распрострањен у војскама Западне Европе. Током каснијег периода, самострел се веома развио. Први самострели били су дрвени, али су они касније прављени од комбинације тетива, рогова, дрвета и/или челика и били су далеко моћнији и ефикаснији.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nationalgeographic.rs
