Перо моје:
Све што од живота вреди
у тебе стало је –
и сто пута да ти кажем хвала –
мало је!
Перо моје – мало је.
Кад сам мртав ходио;
Кад се васкрс од мене крио;
У теби се све скупило –
оплодило,
па родило;
Уз тебе сам опет жив био.
И од тишине прависмо песму,
под сиротом свећом као да сјало је сунце;
Жеднима даривасмо чесму,
земљи на поклон крв,
небу на поклон сузе.
Перо:
Мајко! Сестро!
Оче и скривена дево.
Бесмртна ћери
и вечни сине,
моје тужно око,
моје поносно чело.
Све, све, што од живота вреди –
перо моје (!) у тебе стало је;
И кажем ти, кажем хвала:
сто пута,
хиљаду,
милион пута хвала!
Али мало је!
Перо моје – мало је!
Никола Трифић
