Познати ужички новинар- Немања Ковачевић добитник је овогодишње Награде града Ужица за изузетна достигнућа у области новинарства, културе и традиције. Ово признање додељује се сваке године појединцима и институцијама који су својим радом допринели афирмацији града, културе, и друштвеног ангажмана.
Ковачевић је више од шеснаест година активно присутан у медијима, а јавност га препознаје по његовом професионалном и истрајном приступу послу. Током своје богате новинарске каријере, снимио је више од триста ауторских емисија, објавио преко пет стотина новинарских текстова у писаним медијима и учествовао у бројним документарним пројектима који су промовисали Ужице и западну Србију.
Његов стил карактерише јасан израз, дубока анализа друштвених појава и искрена посвећеност истини и јавном интересу. Колеге га описују као новинара који не прави компромисе са професионалном етиком и који је увек спреман да укаже на неправду, али и да афирмише позитивне примере у друштву.
Према образложењу жирија, „историја савремених медија у Србији препознаје га као једног од првих младих људи који је са визијом, знањем и снагом личне харизме успео да традицију врати у медијски простор, и то у времену када је тај сегмент културног идентитета био неправедно потиснут у сенку популарне културе ниског естетског домета.”
Већ 2012. године, Ковачевић је проглашен за најмлађег награђеног новинара у Србији, а 2019. године уписан је у историју као најмлађи водитељ концерта на Коларцу, у организацији Музичке продукције Радио Београда – догађаја који је представљао симболичан мост између традиције, класичне уметности и савремене медијске презентације.
Кроз дугогодишњи рад, Ковачевић је осмишљавао, реализовао и водио бројне ауторске емисије културног, документарног и информативног карактера, као што су: „Моје Ужице“, „Опипавање пулса“, „Пут до звезда“, „Истина блага вреди“, „Причa се“, „Актуелно“ и друге. Његово деловање није било ограничено на локални домет – напротив, он је својим радом афирмисао Ужице и Златиборски округ на националном нивоу, показујући да је провинција стање духа, а не географска одредница.
Поред професионалног ангажмана, Ковачевић је познат и по свом хуманитарном раду. Организовао је и учествовао у бројним акцијама које су ујединиле заједницу у помоћи угроженима – од иницијативе „Срцем за Павла“, преко ангажмана током поплава, до организације хуманитарних концерата за Дом за старе на Бежанијској коси.
Посматрано из угла културологије и медијских студија, Ковачевић представља јединствену синергију младалачке енергије, академског приступа, професионалног интегритета и људске посвећености добру заједнице. Он није само информисао, већ је образовао; није само извештавао, већ је инспирисао. Његови радови утиснули су дубок траг у јавну свест, показујући да новинарство може бити истовремено узвишено, племенито, критички оштро и друштвено одговорно.
„У временима када је многима лакше било да ћуте, он је говорио. Када су многи пристајали на мање, он је тражио више – не за себе, већ за јавност, за културу, за друштво,“ наводи се у завршном делу образложења жирија.
Награда града Ужица која је ове године додељена Ковачевићу, у оквиру прославе Дана града, представља својеврсно признање свим медијским радницима који својим трудом и одговорним извештавањем доприносе очувању истине, слободе говора и угледа професије.
Након примања награде, Ковачевић је истакао :
“Кажу да су Ужичани одувек били пркосни, поносни и непокорни људи. У томе је лепота нашег идентитета – у снази која извире из корена и поносу који нас чува од заборава. Зато је част бити Ужичанин.
”Ове награде се додељују за рад, посвећеност и труд, за све што је проистекло из љубави према Ужицу и доказ су способности да, упркос разликама, умемо да препознамо вредност и жељу да нашем граду буде боље.
Политике ће проћи, али град остаје – град је вечан.
Само заједно можемо учинити да Ужице иде напред, да растемо и стварамо будућност достојну наших предака и будућих поколења.
Од своје седамнаесте године живот сам посветио медијима. Можда сам због тога пропустио оно што се назива безбрижном младошћу, али је нисам изгубио.
Уткао сам је у речи и слике, у културу и традицију, у бројне емисије, текстове и сећања свог народа. Даровао сам је свом Ужицу и Србији. И да могу поново да бирам – ништа не бих мењао.
И када су ме претњама покушавали ућуткати, и када су ми поручивали да ће ме убити, нисам се уплашио.
Јер љубав према домовини, граду и народу била је снажнија од сваког страха.
Како чујем, неки су се запитали како то да након бројних критика и неслагања са онима који воде овај град, данас примам ову награду?
Мој одговор је једноставан и недвосмислен: ово признање није политичко. Новинар је глас јавности. Он треба да говори када други ћуте – јасно, аргументовано и одговорно.
Његова реч није ту да би стварала буку, већ да би покренула промене. Јер управо у истини и храбрости лежи први корак ка бољем друштву.”
Додела признања одржана је у Народном позоришту у Ужицу, у присуству градских челника, јавних личности и представника културног и медијског живота Србије.
Текст : В.П. Фото: Драган Карадаревић
