Вукосав Вук Бојовић, дугогодишњи директор београдског Зоолошког врта, преминуо је 17. 09. 2014. у 74. години. На челу београдског зоолошког врта био је 28 година.
Вук Бојовић био је по професији магистар вајарства. Као самостални уметник извајао је, између осталог, тридесетак споменика-попрсја истакнутих јавних личности, који су били постављени широм бивше, велике Југославије.
У периоду 1982–1986. био је директор Више трговачке школе у Београду. Од 1986. године па до краја живота био је директор Београдског зоолошког врта.
Аутор је великог броја новинских чланака о животињама и њиховим навикама.
Објавио је књиге: Приче из зоо-врта (1995), Приче из зоо-врта 1 (2005), Приче из зоо-врта 2 (2007) и Београдски зоолошки врт (2010). Коаутор је књиге Кроз Београдски зоолошки врт (2005. и 2011. друго допуњено издање).
Из истраживачких побуда путовао је у различите делове света – централну Азију, далеки север, далеки исток (Казахстан, Киргизија, Чукотка, Камчатка, Сибир, Хабаровск, Комсомолск на Амуру, Манџурија…) и централне и јужне делове Африке.
Учествовао је у бројним радио и телевизијским емисијама и дао обиље изјава за домаће и иностране медије. Био је водитељ ноћног програма Радија „С“ (1995–1996). Био је аутор и водитељ емисија Арт телевизије: Арт зоологија (1996–1999, 164 емисије) и Арт боемија (од 1999. године, више од 700 емисија).
Био је дугогодишњи председник Еколошке странке Зелени.
Од 1992. до 1999. године је био потпредседник Џудо савеза Југославије, а и дугогодишњи председник Универзитетског џудо клуба „Студент“ и оснивач Ветеранске џудо асоцијације Србије.
Под његовим руководством Зоолошки врт града Београда добио је велики број признања, од којих је најзначајније Гранд Супербренд Србије (2007).
Био је постављен за директора Београдског зоолошког врта 1. 5. 1986. године. Затекао је ову установу у прилично лошем стању. Животињски фонд је био више него оскудан, свега шездесетак животиња, рачунајући ту и птице. Објекти и кавези су били дотрајали, оронули и неусловни. Запуштене стазе и зелене површине зарасле у коров злокобно су слутиле крај.
Окруживши се невеликом групом истомишљеника, нови директор се дао у потрагу за сарадницима, али и донаторима, без којих би ионако тежак подухват унапред био осуђен на пропаст. Амбициозан, креативан, пун идеја, одмах је кренуо са реализацијом својих замисли.
То је пробудило и пажњу медија, па самим тим и јавности. Прво што је морао да уради је било „завртање славине“. Новцем од продатих улазница се почело рационално располагати. Пошто у Врту није постојао ниједан правилник, морало се порадити и на томе. Утврђена је систематизација радних места, донесен је правилник о личним дохоцима, а затим и о дисциплинској и материјалној одговорности. На основу тих правилника директор Бојовић је успео да се ослободи нерадника и прими нове, младе људе, да подели задужења и мало-помало покрене стање у Врту са мртве тачке. Од изградње, најпре је оспособљен разрушени базен за пловуше. Направљено је неколико нових кавеза и складиште за сено. Адаптирана је и хладњача. Затим је рестаурисано око 150 метара Тврђаве и реновиран је простор за смештај медведа. У Врту је сваки објекат просто вапио за обновом, али зграда за мајмуне и улазна капија највише су боле очи. Дилему је дефинитивно разрешио чувени шимпанза Сами, који је својим спектакуларним бекством учино много за промовисање Врта и директору олакшао да испослује нешто новца за почетак градње нове куће за мајмуне. Затим су уследили радови на изградњи кућа за слонове, за жирафе… Разведена је струја по целом Врту, постављена је расвета, стазе су асфалтиране. Уведен је топловод, направљен нови водовод и део нове канализације. Упоредо са грађевинским радовима чинило се све да се сачува биљни свет и побољша зеленило у Врту.
Када је почео рат и када су уведене санкције у земљи је завладала хиперинфлација. Новац је био потпуно обезвређен. Биле су то и за Врт изузетно тешке године. Цена улазнице изражавала се у билионима. Тада је директор донео одлуку да се улаз може платити и циглама, бензином, храном за животиње…
Упркос кризним годинама и великим проблемима, Врт је успео да опстане. Упорност и напоран рад су давали резултате. Београдски зоолошки врт је постао један од најлепше уређених делова Београда, права оаза лепоте у сред велеграда.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
