Оснивачи Матице српске су живели у различитим деловима Хабзбуршке монархије и припадали су различитим друшвеним слојевима, али их је везивала иста идеја.
Била је прва половина деветнаестог века – време буђења Србије. Покрет за ослобођење од вишевековне турске владавине је јачао. А у исто то време читавом Европом су се шириле просветитељске идеје.
Подстакнути са оба дешавања, код српских интелектуалаца који су живели у Хабзбуршкој монархији родила се мисао о очувању и јачању културног идентитета српског народа и његовог укључивања у савремене европске токове.
Били су то млади докторант Јован Хаџић и богати пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић. Они су живели су у различитим срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште и припадали су различитим друштвеним слојевима, али их је везивала иста идеја – да се окупе око матице.
Прво је 1824. године покренут, сада чувени, Летопис, а онда и 1826. године у Будимпешти и Матица српска.
Развијена је богата издавачка делатност. Матица српска створила је бројне едиције, а међу њима и једну са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Kњиге за народ.
Посебан допринос развоју Матице српске дао је и Сава Поповић Текелија, први српски доктор правних наука и један од највећих добротвора, који је 1838. године изабран за председника.
Kао следбеник просветитељских идеја, он се залагао да Матица добије атрибуте Српске академије наука. Сматрао је да друштвена елита окупљена око ње треба да ради на просвећивању народа, али и да народ треба да чува успомену на истакнуте појединце. Текелија је тестаментом одредио да једна од просторија под управом Матице српске у пештанској палати Текелијанум, по узору на Храм славних у Паризу, буде претворена у својеврсни Српски пантеон. Текелијина идеја о формирању Пантеона није званично разматрана, али је Матица српска деценијама прикупљала портрете и рукописе својих часника и добротвора. Тако је настала збирка која представља аутентично сведочанство о утицају припадника интелектуалне елите и грађанске класе на развој српског друштва. (Из Пантеона Матице српске, Сајт МС)
Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум, а Нови Сад од тада поносно носи надимак Српска Атина, јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи.
Добротвори и чланови Матице српске су били владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар ИИ Петровић Његош, припадници краљевске породице Kарађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске.
У улици која носи име по њој, Матице српске, на броју један, у згради коју је за ту намену поклонила велика добротворка Марија Трандафил, данас ради око 2000 научних радника и сарадника који су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, Одељења за друштвене науке, Одељења за природне науке, Одељења за ликовне уметности, Одељења за сценске уметности и музику и Рукописног одељења. Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис…
Библиотека Матице српске има више од 3.500.000 публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX века.
Nacionalna geografija
