Србија се са правом може похвалити својим богатим културним наслеђем. Римска цивилизација за собом је оставила трагове свог присуства, а међу њима издваја се импозантно и највеће достигнуће римске мостоградње и највећи мост античког доба познатији као Трајанов мост. Остаци Трајановог моста налазе се код Kостола на реци Дунав.
Поред историјских и иконографских записа, археолошка истраживања на копну и под водом отворила су врата науци открићем остатака стуба Трајановог моста на реци Дунав. Река Дунав одувек је играла значајну улогу у прошлости. У време Римљана била је гранична река најмоћније империје свога доба. Зато и не чуди да река крије и трагове једне конструкције античког доба која је као значајан грађевински подухват тога времена преламала ту природну границу и повезивала два света-Горњу Мезију и Дакију, а тиме, отварала пут новим римским освајањима.
Најдужи антички мост
Остаци Трајановог моста, налазе се између села Kостола (Castellum Pontes) са наше стране и Турну Северина, некадашње Дробете у Румунији. Изграђен је на самом излазу из Ђердапске клисуре на месту где река успорава и шири се и где је дубина била најнижа. Мост је дело чувеног античког градитеља Аполодора из Дамаска, из 105. године наше ере, а израђен је по наредби римског цара Трајана (53-117). Мост је био изграђен од камена, дугачак 1097 м и следећих 1000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету. Са луковима високо изнад воде, имао је 20 стубова и портале на приступу и на једној и на другој Дунавској обали.
Археолошка ископавања остатака Трајановог моста
Професор Милутин Гарашанин спровео је неколико археолошких кампања између 1979. и 1982. године у оквиру заштитних ископавања споменика угрожених изградњом бране Ђердап ИИ. Затим је објавио прелиминарни извештај за 1979. годину, који је послужио као основа за даља истраживања. Више од 20 година касније, 2003. године, поново су започета истраживања, али подводна. Циљ тадашњих истраживања био је да се утврди стање очуваности преосталих стубова моста уз помоћ сонара за мапирање речног дна.
Изградња Трајановог моста забележена на Трајановом стубу у Риму
Ову грађевину забележио је један вајар 113. године наше ере у Риму приликом клесања спиралног фриза са каменог стуба на Трајановом форуму. На стубу је приказао све подухвате и успехе које је славни војсковођа са Ђердапа остварио на свом подбедоносном походу на Дакију.
Овај историјски докуменат за нас је од вредног значаја. Из рељефа се уочавају облици моста, како у његовим приобалним конструкцијама са засведеном капијом, тако и у осталим деловима над водом, изнад које се јасно издвајају постројења масивне конструкције стубаца од решеткастих дрвених горњих постројења.
Сцене 98 и 99 на Трајановом стубу и представе на новчићима показују да је надградња моста била од дрвета. Снажнији материјал је видљивији између лукобрана носача и лукова, који су били израђени од камена. Фигуре приказане на порталу могу се идентификовати као статуе или трофеји. Сцена 101 једнако је битна. Може се видети излаз са моста испред портала са војницима који настављају да марширају на чврстом терену и која би могла да приказује мало од другог моста. Постојање другог моста могла би да објасни множина у називу Понтес (мостови).
Табула Траиана на Ђердапу
Након изградње моста Трајан је наредио да се у стену на Ђердапу изнад пута уклеше натпис:
„Император Цезар, божанског Нерве син, Нерва Трајан Августус Германик, врховни свештеник, заступник народа по четврти пут, отац домовине, конзул по четврти пут, савладавши планинско и дунавско стење, саградио је овај пут.”
Ова Табула Траиана састоји се од вертикалне табле исклесане у камену. У средишту рељефа је натпис на латинском језику, распоређен у шест редова и уоквирен правоугаоном бордуром, таблом познатом под називом табула ансата (табла са дршкама). Ову таблу држе два крилата бића (бочно) са делфинима изнад и клечећом фигуром брадатог мушкарца испод као и два последња реда натписа која су временом се избрисала. У врху рељефног поља је профилисан заштитни испуст украшен, са доње стране, розетама, са орлом раширених крила, у центру. Траг црвене боје, којом је био обојен читав рељеф, задржао се у његовим удубљењима.
Мост је примећен више пута и забележен
Феликс Kаниц, мађарски истраживач и путописац, позивао се на старије библиографске податке и делимично писане извештаје када је био нижи водостај. Године 1858., за време изузетно ниског водостаја Дунава, на површини су се појавили остаци моста, а потом и 1932. године. Важно је истаћи да је уочено 16 молова (супротно подацима античких аутора, који помињу 20).
Француски инжењер Едгар Дупере публиковао је 1907. године резултате својих истраживања моста заједно са познатим чињеницама познатим у то доба. Понудио је изузетно детаљну конструкцију. Модел моста се налази у Музеју Турну Северина. Могу се видети два портала и као целокупна конструкција моста са лукобраним носачима и онима на копну, двадесет њих. Такође су приказане статуе трофеја које су украшавале портале.
На јужној обали, Дупере је уметао два стуба између лукобрана носача и портала, док је направио само један на северној обали. Сви стубови и портали су покривени на површини каменом. Стубови који стоје у речном кориту подржаваjу дрвену надградњу. Његова процена дужине моста износи 1133, 9 м, а 1071 м заправо је у речном кориту. Једина видљива мана реконструкције је додатак низводног кљуна на првом пристаништу десне обале који не постоји.
Иако је једно велико архитектонско достигнуће помогло римским освајањима, пажња вредном културном наслеђу није била и није довољно посвећена приликом бољег очувања и презентовања јавности. Планови да се овај мост бар једним делом реконструише или пак да се уз помоћ ласерских зрака направи његова реконструкција, потонули су у воду заједно са мостом.
Маја Миљевић
Све о археологији
