Верујем у Бога и верујем Богу.
Трудим се да оправдам љубав коју ми, Бог, тако несебично пружа.
Некад изнађем начин, некад се спотакнем, али трудим се. Не умем то да измерим.
Неки људи то могу да измере, они , за себе , кажу да су „велики верници“.
Ја ћутим.
Не знам којом се мерном јединицом мери вера, која је то мера која се примењује?
Верујем у Бога и, верујем Богу…Не знам како се постаје „велики верник“.
Не умем то, у свом малом уму, да измерим.
Имам љубави, имам молитву, нису то ни часи, ни метри, ни педљи или килограми, нису то светлосне године, Џули или кубици… то су само маленкости душе која верује.
Не разумем те мерне јединице и одреднице које показују да је , неко , „велики верник“… Можда сам прескочила час који је о томе учио, можда нисам разумела беседу која је о томе говорила, можда нити моје пређе не досежу до тих величина… Нисам „велики верник“, ја само верујем у Бога и верујем Богу…
