Тражиш крила у висине
да се винеш,
Ти би себи звезде да скинеш?
Хоћеш да први увек будеш
ти би да теби престо нуде?
Иштеш све око што види
Ти би себи да се свидиш?
Јади су то тешки
Ударци живота неће
бити меки.
Где ти је род у жељама
силним, ил’ за себе све чиниш?
Како без сестре, брата, најбољег ортака на
Божија да закуцаш врата?
Колико да узмеш доста ће бити и хоћеш ли коме с’ љубављу прићи?
Кандило не упаљено на зиду ти виси, упали га, да знаш чији си.
Ближњи те нежношћу и благотом зове а ти хоћеш брда и горе.
Црква врата отворила ти широм, призива те честитим миром.
Спаситељ руку живота ти пружа, а ти си као
трновита ружа.
Па докле човече мали
Вере ти у срцу фали.
Не иди стазом том
Није то прави дом.
Прекрсти се, на колена падни, покај се и јачи устани.
Литургија бисер је мира
Живот без ње брод од папира.
