Отац старца Агатона Хиландарца, Љубомир Јовановић из Миличинце у ваљевској Подгорини је пре рата припадао богомољачком покрету. Био је и одборник Земљорадничке странке. Његов најстарији син Брана је са војском 1945. емигрирао у Енглеску. Почетком 50-их се замонашио у Хиландару, добивши име Арсеније. Сву стечену имовину у Манчестеру даровао манастиру. Био је у сталној молитвеној вези са аввом Јустином. Писма су један другом прослеђивали преко Милана Милетића. Другима нису веровали. Монах Арсеније је духовно напредовао, научио још три језика, па је уз српски, енглески и немачки, које је од раније знао, течно говорио грчки, руски и француски. Старогрчки, црквенословенски и латински је такође изузетно добро познавао. Када је 60-их могао да добије пасош, деда Љуба је, по пријему писма од сина, кога није видео више од двадесет година, отишао у Грчку и када је, силазећи са лађе која је ишла о Јерисоса до Јовањице, видео сина са дугом брадом и у ризи Прота Свете Горе, онесвестио се.
Старац Агатон – фото Драган Танасијевић
По преузимању велике схиме, монах Арсеније је добио име Агатон. Био је велики затворник, духовник и прозорљив, због чега су га сви називали старцем. Уснуо је у Господу 2001. о Светом Цару Урошу Српском. Кад је умро, од имовине је имао само мантију у којој је сахрањен, а коју је обукао са том наменом, сат времена пред смрт. Последњу књигу је поклонио дан раније. Мајку је последњи пут видео 1944.год
