Размислимо: ко први улази у Царство Божије – ти који су уверени у своје спсење, и спремни су све остале осудити на вечне муке, или они који не припадају истинској вери а врше дело Божије – дело за које смо ми тако често неспособни?
Такво гнушање према људима који припадају другом народу, другој вери, било је дубоко страно Христу. Током читавог Свог земаљског живота Он је свесно превазилазио баријере створене људским рукама. Управо због тога је Он врло често у параболама и беседама као примере наводио Самарићане, Хананејце, Римљане – све оне ка којима су се правоверни Јевреји односили непријатељски и с презиром.
Господ је показао да се примери људске доброте срећу и налазе у свим народима и у свим верама, да Закон и заповести Божије испуњавају људи најразличитијих националности и разних вероисповести. Могуће је познавати Закон и не испуњавати га, а могуће је и не познавати Закон, али га испунити. Тако и у наше дане, могуће је бити православни хришћанин, али не живети по заповестима Божијим, а могуће је припадати некој другој вери, или уопште бити неверник, али испуњавати заповести Христове.
Многи људи, далеко од истинске вере, не оклевају да испуне заповести Божије просто зато што су те заповести природне за сваког човека. А православни хришћани, гордећи се тим што припадају изабраном стаду Божијем, неретко гледају на ове људе с презиром говорећи: «Како се може спасити католик, протестант, муслиман или атеиста?» Као да чињеница да се човек јавља инославним, иноверним или атеистом већ негира читав његов живот, обезвређујући све добро које је он учинио.
Наш Господ није био такав! Могао је врло оштро разговарати са фарисејима и књижевницима, који су наизуст знали Свето Писмо, али нису чинили ништа да га испуне, који су се побринули за испуњавање хиљада малих прописа који се тичу спољног начина живота, али су оставили, како говори Господ, «правду и милост и веру» (Мт. 23:23), то јест правичност, милосрђе у односу ка ближњем и веру изражену у делима. Фарисеји и књижевници су се само изјаснили о својој привржености истинској вери, а многи Самарићани и Хананејци на делу су доказали љубав ка Богу Истинитоме.
