Необичног изгледа – као да се под неком ћудљивом силом земља наборала у сред војвођанске равнице – Тителски брег представља у Европи најзначајнији копнени запис климатских промена током последњих милион година. Не, није грешка – Тителски брег је као нека милион година стара хроника чије су странице лесно–палеоземљишне секвенце које пружају увид у запањујуће промене животне средине током последњег леденог доба.
Професор др Слободан Марковић са Природно–математичког факултета у Новом Саду, није ни слутио какво благо има пред собом када је 1997. године почео истраживања ове лесне заравни у југоисточној Бачкој, области која је позната под називом Шајкашка.
“Ова помало егзотична истраживања немају само фундаменталан научни значај, већ могу да представљају основу за разумевање данашњих климатских промена, али и да помогну да сигурније предвидимо оно што ће се догађати у будућности”, наводи професор Марковић. Kао посебно интересантну чињеницу истиче да се климатска варирања која се “ишчитавају” из слојева земље Тителског брега готово у потпуности подударају са одговарајућим хиљадама километара далеким записима у кинеским лесно-палеоземљишним секвенцама. Зато не чуди што овај војвођански лесни плато привлачи вишедеценијску пажњу највећих светских стручњака.
Да теренска истраживања нашег леса са драгим колегама и студентима жељним знања представљају изузетну привилегију и задовољство, професор Марковић не крије, без обзира на то што је реч о физички захтевном послу. Наиме, истраживање стрмих литица Тителског брега често изискује употребу алпинистичке опреме, велика количина прашине омета нормално дисање, а потреба да се пуно копа изискује приличну физичку снагу. Међутим, пред непроцењивошћу овог природног блага сви истраживачки проблеми постају безначајни.
Необичног изгледа – као да се под неком ћудљивом силом земља наборала у сред војвођанске равнице – Тителски брег представља у Европи најзначајнији копнени запис климатских промена током последњих милион година. Не, није грешка – Тителски брег је као нека милион година стара хроника чије су странице лесно–палеоземљишне секвенце које пружају увид у запањујуће промене животне средине током последњег леденог доба.
Професор др Слободан Марковић са Природно–математичког факултета у Новом Саду, није ни слутио какво благо има пред собом када је 1997. године почео истраживања ове лесне заравни у југоисточној Бачкој, области која је позната под називом Шајкашка.
“Ова помало егзотична истраживања немају само фундаменталан научни значај, већ могу да представљају основу за разумевање данашњих климатских промена, али и да помогну да сигурније предвидимо оно што ће се догађати у будућности”, наводи професор Марковић. Kао посебно интересантну чињеницу истиче да се климатска варирања која се “ишчитавају” из слојева земље Тителског брега готово у потпуности подударају са одговарајућим хиљадама километара далеким записима у кинеским лесно-палеоземљишним секвенцама. Зато не чуди што овај војвођански лесни плато привлачи вишедеценијску пажњу највећих светских стручњака.
Да теренска истраживања нашег леса са драгим колегама и студентима жељним знања представљају изузетну привилегију и задовољство, професор Марковић не крије, без обзира на то што је реч о физички захтевном послу. Наиме, истраживање стрмих литица Тителског брега често изискује употребу алпинистичке опреме, велика количина прашине омета нормално дисање, а потреба да се пуно копа изискује приличну физичку снагу. Међутим, пред непроцењивошћу овог природног блага сви истраживачки проблеми постају безначајни.
Заштићен као специјални резерват природе
Управо та непроцењивост вредности Тителског брега ме је и нагнала да пишем текст. Неколико пута годишње пролазим крај Тителског брега јер имам пријатеље у Мошорину и рођаке у Тителу. Сваки пут успорим, а када временске прилике и доба дана то дозвољавају зауставим се на неколико минута подно брега, осећајући се помало неспокојно. Наиме, испред мене се налази нешто што доживљавам као јавно добро светских размера, а при том не видим ништа што би, према мом лаичком поимању, представљало његову заштиту, макар на нивоу табли са упозорењем.
Не, слика је крајње идилична, као да брегу не може ништа да се деси, поготово лети када се на лочким пашњацима, које само асфалтни пут дели од брега, напасају стада оваца, под небом као са платна Саве Стојкова и уз шкрипу старог ђерма.
Наравно, тај рубни део, односно обод лесног платоа, јесте заштићен тако што је – додуше тек 2012. године – проглашен за специјални резерват природе, о којем се брине Установа за заштиту природе Тителски берг. На моје питање шта угрожава или нарушава деликатну равнотежу специфичног и за науку веома вредног локалитета, љубазно су ми одговорили, наглашавајући комплексност теме јер се она тиче законских оквира, надлежности, па и применљивости на терену.
“За разлику од већине заштићених подручја, наше подручје не обухвата једну компактну површину него врло осетљиви обод лесног платоа. Са једне стране су ораничне површине, са друге порозни одсеци брега. Разуђеност површине онемогућује константан надзор над истом (један чувар природе). На територији општине Тител нема великих загађивача нити индустрије која би могла угрозити екосистеме на платоу. Већа битка се води на плану формирања заштитног појаса у виду атарског пута по ивици брега и спречавање заоравања истог”.
Serbiantimes
