Жао ми је свих оних интелектуалаца који гледају на једно око, који примају почасти а праве се да им није до њих.
Жао ми је свих оних неслободних људи који страхују:
– над својом егзистенцијом,
– који су постали робови сопствене судбине.
Жао ми је свих оних несрећника који целога живота прибављају себи алиби.
Жао ми је свих оних који се слепо држе једног места, јер нису за неко друго.
Жао ми је интелектуалаца који верују да су миљеници власти.
Жао ми је свих полтрона, свих оних који примају мито ласкаваца.
Молим се за оне несрећне достављаче да се што пре врате своме Ја.
Жао ми је свих оних несрећника који туђе мишљење саопштавају као своје.
Жао ми је људи похлепних на власт, жао ми је свих каријериста, свих материјалиста.
Жао ми је свих оних који верују да значе нешто у очима оних који не значе ништа.
Жао ми је који немају снаге рећи: Не, када се не може казати: Да!
Жао ми је оних несретника који за слободоумност одмах траже награду.
Жао ми је свих оних који ништа не знају о истини, и оних који никад неће отворити очи, никада изаћи из свог лунарног врта.
Жао ми је оних за које је ефемерна слава – вечност.
Жао ми је оних скоројевића који себи прибављају маске снобова.
Жао ми је свих оних који иду на премијере, који за трпезом жуде за првим местима.
Жао ми је свих оних који завиде другима, који су ташти и који се не могу излечити од охолости.
Жао ми је и оних људи који мисле да је њихова шутња принципијелност.
Жао ми је свих оних несрећника који целог свог живота не могу ризиковати, свих оних слабића који дрхте над собом, који негују свој страх, свих оних интелектуалаца који се лако одричу свог мишљења.
Жао ми је свих оних који желе успети на туђу штету.
Жао ми је оних људи који би хтели бити слободоумни, а по природи су својој кукавице.
Жао ми је свих оних који мрзе људе способније од себе.
Молим те, Господе, за све несретнике који су сами узрок своје несреће.
fenomeni.me
