Један од људи, који у урбаном Београду, а и широм бивше Југославије не остављају никог равнодушним јесте мултимедијални уметник, књижевник, глумац, скејтер и шта не још све Ненад Џони Рацковић.
Ходајућа контроверза, један од симбола новоталасног и панк Београда, а ипак металац, између осталог. Још као средњошколац дружио се са познатим музичарима Оливером Мандићем, који је у то време био мега популаран са својим шоу програмом “Београд ноћу“ и са Душаном Прелевићем Прелетом.Kад би ишао на Оливерове журке као тинејџер упитали би га “мали, зар не мораш сутра у школу“. Тако је и напустио даље формално образовање, али се ипак образовао боље него неки што су завршили факултете. Један од пријатеља му је био Ивица Чуљак алиас Сатан Панонски, непревазиђена шок појава бивше Југославије. Пандан америчком панкеру ГГ. Алину са којим је наводно требао да се састане.
Док је покојна Исидора Бјелица са својим супругом почетком деведесетих организовала провокативне трибине о Димитрију Љотићу, који се сматрао квислингом за време другог светског рата, учестовали су многи познати људи хвалећи Љотића, а и они, који су хтели да присуствују догађају чисто да виде о чему се ради. Један од тих је био и Рацковић, који је по сведочењу новинара Петра Луковића стално добацивао глумцу Браниславу Лечићу док је говорио о Љотићу, а овај му је са говорнице претио.
Често је био жртва десничарских радикалних организација због своје претеране провокативности. Ту своју црту је показао и у филмовима Желимира Жилника деведесетих.
Kад се сретне, увек је са скејтом од кога се практично не раздваја.
Бави се и књижевношћу. Једна од књига необичног назива “Библија“ му је била кандидат за Нинову награду. Kад су га питали зашто “Библија“, Рацковић је у свом стилу одговорио “када Београђани дођу код светог Петра, могу рећи да су читали Библију.
