Једно од најинтезивнијих периода у животу човека је између десете и двадесете године, где адолесцент више није дете али ни одрастао човек. Овај прелазни период од адолесценције до преображавања у одрасла бића пропраћен испитивањем многих појава, порока, болних искустава, али и оних лепих.
Многи књижевници су написали неке од својих најбољих књига о овом периоду живота. Сетимо се најпре чувеног Буковског и његовог аутобиографског романа’ ‘Блудни син“. Где главни јунак Хенри Kинаски добија болна животна искуства у институцијама попут школе, па и породице. Проналази утеху у пићу, које аутора прати после читав живот. Слични овоме су и роман Алберта Моравиа “Унутрашњи живот“, где главна јунакиња Десидарија интензивно проживљава овај период живота као гојазна девојчица са њеним тајнама.
Посебни су романи Хермана Хесеа о тинејџерском добу, попут “Демијана“,’ ‘Игре стаклених перли“, па и у неку руку “Степског вука“ где се на неки архетипски начин бави овим периодом.
Адолесценција је период откривања.Kао да се каснији живот живи ето само да би се проживео, код значајног дела људи. И оних познатих уметника, књижевника и других. Увек им је основа кад су имали петнаест година, кад су основали први бенд, напили се, пробали цигарете, неки нешто и више. Стичу се прва сексуална искуства. Све ово крије и неку унутрашњу мистерију. Зато што већина ових ствари се ради тајно, сам, са неким у друштву. Углавном се њима приступа свету одраслих на неки мистичан начин. Прве цигарете се пуше тајно, исто тако и алкохол. Та тајновитост даје неку драж..
Није све тако идилично у овоме периоду. Углавном се пролази мање више ,кроз период неприлагођености. Та неприлагођеност крије многе унутрашње тајне муке. Посебно, ако се нису превазишле неки страхови из дечијег периода, које су овом добу добиле јачи ,,метастазирани“ облик. Онда се временом долази до комплекса. Ти неки комплекси остају читав живот, попут давно прекривених рана. Чак и ако се човек чини јак и успешан, иако је стварно такав, увек испод површине остају унутрашњи ожиљци неких ,,акни или бубуљица“ ,,непопуларних цвикераша“ ,,чудака“…
У суштини човек је само ,,незаштићено дете“ са искуствима, која деца још немају. Kо схвати своју немоћ, делом је се ослобађа.
Милош Лалатовић
