Један од оних заиста великих људи, који су увијек стајали са стране, ненаметљиво јесте отац Лука Анић. Рођен 1959.године у Дубровнику. Младост провео у Београду. Припада генерацији београдских Боготражитеља са краја седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, који су се окупљали око цркве Ваведења Пресвете Богородице.
Често је ово друштво потицало из крајње атеистичких комунистичких породица. Тако један пријатељ оца Луке, по његовом казивању, замало није настрадао од свог оца тврдокорног комунисте-атеисте. Наиме, поменути човјек је пошто је сазнао да му син посјећује цркву, уперио пиштољ на њега, тјерајући га да се одрекне Христа. Овај младић то није урадио, али, ипак, Божијом помоћи отац није опалио метак у њега. После је овај младић свједочио да је видио “хиљаду“ демона око свог оца у тим моментима. Упоредо су припадали генерацији панка и новог таласа.Kод оца Луке интересовање за духовност, рок музику, као и умјетност, коју је студирао, паралелно су се развијали. Већ 1984.године бива постављен за асистента на историји умјетности, код професора Миодрага Миће Јовановића, на предмету “Модерна историја умјетности југословенских народа“.Иако је пред собом имао савршену каријеру великог интелектуалца, он се смирује, оставља овосвјетски живот и 1991.године долази за искушеника у Цетињском манастиру. Постаје његов сабрат, монаштвом, а потом игуман. Био је игуман и манастира Савина Главица код Грбља и Дајбабе код Подгорице, гђе и сахрањен. Овај период је био изузетно духовно свијетао за Црну Гору. На челу Митрополије долази сада блаженопочивши Митрополит Амфилохије са којим се отац Лука сусрео још током живота у Београду чија је предавања која је држао са исто тако блаженопочившим Владиком Атанасијем Јефтићем помно пратио.Kако је рекао једном отац Лука, њих двојица су “окупљали дјецу са београдских улица“. Срђан Шапер из чувеног бенда “Идоли“ је говорио када би се направио албум у домаћем издању попут онога Битлса, Ст.Пеппер, на чијем омоту се налазе многе познате личности, нашли би се на том домаћем за њу вејв генерацију албуму и митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Поред оца Луке за искушенике у Црној Гори у том периоду долазе многи сада познати духовници попут оца Бенедикта из манастира Михољска Превлака и епископ Јован Ћулибрк, који је такође врло интересантна личност, велики познавалац популарне културе, а једно од интересовања му је и падобранство. Иначе, владика Јован и отац Лука су знали да размијењују мишљења о рок групама њихове младости. Једна од интересантних анегдота оца Луке је његов сусрет са познатим музичарем Душаном Kојићем Kојом из бенда Дисциплина Kичме.Сусрет се десио на аеродрому при укрцавању у авион.Kоја је стајао иза оца Луке, пошто га је познавао од раније, овај га је поздравио, на шта му је отац рекао“ па, где си бре, Kојо“…Потом су сјели заједно у авион гђе су наставили разговор.Kоја је даље наставио“ шта, је ово , све рокери и наркоси, сви кренули у Цркву, говоре немој ово, немој оно“…
Отац Лука је био активан у емисијама радија Светигора, посебно у емисији “Питајте свештеника“, гдје је одговарао на питања слушалаца. Може се слободно рећи да је и духовно обликовао многе људе разних узраста, а, који су прилазили Цркви.
Омиљена књига му је била “Мали принц“ од Антоан Сент Егзиперија, често је помињао цитате и приче из ње, посебно ону о “лисици, која жели да буде припитомљена“.
Имало би се још много рећи о оцу Луки. Али све би то било мало. Упокојио се 8 Фебруара 2013.године у сну. На крају бих само додао цитат оца Луке“ кад, човјек добије Царство Небеско, шта њему више треба“.
Вјечан ти спомен, оче Лука.
