Милош Лалатовић: Психијатар и демон (тридесет и пети део)

Предсједник је разговарао у тамној просторији са Белфегором, једним од демонских кнезова.Жалили су се један другом како ситуација не иде онако по вољи њиховог господара из адске тамнице .Дошли су до закључка да се ману Давида Гинзберга и његове комуне, чак су се на то осмјехнули као на нешто комично и безвриједно.Свијет је велики, што рече њихов Учитељ Тесар“ жетве је доста, а посленика мало“.Обратимо се ми мало на младе кадрове са престижних универзитета, па да они буду наши медијуми, а кловнови, који владају постојећим свјетским поретком беспоговорно ишчитавају саопштења, која су им ови написали, наравно дебело надахнути тзв.палим демонским свијетом, а у ствари првом тоталитарно-слободном државом ослобођеном стегама Онога, кога називају Творцем.Ма, ми смо бре сами себе створили.Зар, то не кажу и њихови теолози? Да ли нас је Бог направио овакве? Не, направио нас је како они кажу као прелијепе анђеле, који су се ето тако побунили, нијесмо хтјели да извршавамо наређења, него смо сами преузели иницијативу, и направили прву револуцију и то на Небу.Замисли ти то мој предсједниче, колики је то космички догађај, који ви људи ма колико били интелигентни никад нећете схватити.И не заслужујете.Бог вас је како кажу створио по своме лику, али ви сте за нас само робови, неки повлашћени попут тебе и сличних, дајући вам да уживате у свему ономе што Тесар, уз осмјех рече демон, забрањује, а ми вас подстичемо на ту врсту ,,слободе“ до бесвијести.Дајемо вам сјај, сатанин сјај, и ко од вас, мислим на све људе, каже да га није нимало привукао тај сјај, иако га је од страха од Тесара и Његовог Оца одбио, тај лаже, жестоко лаже.То су све како кажу ваши тзв.мангупи п…е.Предсједнику је било непријатно од разговора са Белфегором, бојао се да не послужи за какву болесну демонску забаву, са много бола и патњи по њега, јер овај се нешто много распричао.Можда је демон то и хтио, али, али, десило се нешто што га је потпуно разочарало и бацило у тамне адске тамнице депресије.Да, десио се случај, да је тик уз зграду гдје се развовор обављао, неки прљави пијанац из све снаге почео да пјева пјесму о Исусу. Иако су зидови били практично непробојни од звука, чак се просторија налазила у подруму, Белфегор је чуо ту веселу пјесму, предсједник није чуо ништа.Страшно се разбјеснио и само без најаве нестао.Отјерао га је обични пијани бескућник, њега ,,великог“ Белфегора.Предсједнику овакви догађаји нијесу били страни, али није знао о чему је сад ријеч…Убрзо је сазнао, а то је значило и скоро иживљавање Белфегора на двадесеторици.