Kада кажемо Православље, обично одмах помислимо на Византију, балканске државе, Русију, Грчку, Бугарску. Но, треба да имамо у виду да велики број светитеља, који се налазе у календару Православне Цркве, нијесу из ових земаља, нити су њихове традиције. Многи од њих су нажалост заборављени или нијесу превише заступљени. Сећање на њих је обновио свети Јован Шангајски и Санфранцинскански, написавши њихово житије. Сам отац Јован, може се сматрати савременим просветитељем Запада и нетрадиционалних православних држава.
Хришћанство на Западу, почиње од апостолских времена. Сами апостоли Петар и Павле су проповедали у Риму, стекавши велики број верника. Хришћани у Риму су се састајали у катакомбама, скривеним црквама, јер су били у константној опасности. Често се данас теолози позивају на рано катакомбно хришћанство, међутим то је у данашњим условима комфора тешко досегнути. Ови први хришћани у Риму, били су у сталној опасности за голи живот, губљење титула, положаја, богатства. И кад бих ухватили и уценили да се одрекну Христа, стављани су на ужасне муке. Тако су пострадали апостоли Петар и Павле, као и многи други. Апостол Петар је био разапет, на своју иницијативу наопачке, сматрајући се недостојним да се разапне попут Исуса Христа, пошто га се био одрекао. Чак по једном предању кад је било почело гоњење хришћана у Риму, он се уплашио и почео да бежи. На путу је срео Христа, кога је апостол Петар упитао чувено питање “quo vadis Domine“ тј, “куда идеш Господе“. Нашто му је Исус одговорио “идем у Рим, да ме поново разапну“. Након овога свети Петар се охрабрио и вратио. Апостол Павле пошто је био римски грађанин није могао бити разапет, већ је посечен мачем. И један и други су пострадали за време владавине цара Нерона, кога су тадашњи хришћани сматрали за антихриста.
Чувени су латински свети Оци, блажени Августин, свети Јероним, који је превео Библију на латински језик, чувену “Вулгату“, свети Амвросије Медиолански, свети Бенедикт Нурсијски, оснивач бенедиктанског реда. Такође постоје многе папе, који су од Православне Цркве признати за свете. Познат је посебно папа свети Григорије Двојеслов, који је установио Литургију пређеосвећених дарова, која се врши за вријеме великог поста. Нама је познат свети Патрик из Ирске, на чију су се молитву искорениле змије и гмизавце из ове земље. Такође у Великој Британији познат је свети Беда. Интересантно за подручје Ирске, да је у шестом веку имало велики број монаха. Отац Лука Анић блаженопочивши, био је одушевљен келтском православном традицијом. Већ поменути свети Јован Шангајски обновио је Галиканску Православну Цркву, која сада нажалост највероватније не постоји.
Ученик светог Јована Шангајског, отац Серафим Роуз, урадио је огроман посао у Америци, на повратку православног хришћанства и духовности на Запад, подигавши манастир Платина. Такође, велики просветитељ Америке био је и отац Јефрем Аризонски који је направио велики број манастира широм ове државе. Заборављено православно наслеђе Запада, све више се враћа.
Милош Лалатовић
