Постоје светитељи, који су се родили у хришћанским породицама и народима. Али, велики је број и оних који су се родили и живели у сасвим туђим срединама хришћанству. Чак били жречеви и волхови незнабожачких религија. Једна од њих је и Света мученица Сира.
Рођена у време персијског цара Хозроја Старијег од високог рода, кћерка једног од врховних жречева зороастријанске религије. И сама Сира је прије обраћања у хришћанство била зороастријанска свештеница. Њен отац се веома бојао да му кћерка не упозна хришћанску веру, коју је веома мрзио, пошто је у Персији тог времена било доста хришћана, иако су били прогоњени. Ипак у својој осамнаестој години Сира упознаде неке хришћанске жене, које јој много говораху о Христу. Она се веома загрија љубављу према хришћанској вери. Стаде тајно посећивати храм хришћански. Временом све више напредоваше у молитвама, постовима и другим добродетељима. Бијаше и поврх свега и даље некрштена.
Једном кад се разболела, отиде у Цркву и затражи од свештеника прах из ње, како би јој помогао у болести. Толику је веру имала, да је мислила да ће се од обичне прашине из Цркве исцелити. На њену молбу свештеник је изгрди због припадности незнабоштву и отера. Али она се нимало не наљути, него се благо дотаче свештеничке одежде његове и исцели се. После овога још више спознаше огромну силу хришћанске вере и самог Христа, јер кад одежде његових свештеника имају толику моћ, колико ли тек Христос има. Но, ђаво не могавши да трпи Сирино напредовање ка Христу, одлучи се да је прелести. Јави јој се увече у њеној соби и искритикова је што напушта очинска традиционална предања и одлази хришћанима, исцељује се од одежде хришћанских свештеника. Чак јој бестидно рече да је он врховни бог. Она се сваки пут при појави демона, који јој саопштаваше ове прелести крштаваше и понављаше псалам 91“Kоји живи у заклону вишњег“. Ипак, његове речи оставише у њој одређену смутњу. Напредоваше и даље у хришћанским врлинама. Њени укућани видевши да се променила, познаше да је постала хришћанка. Врло се препадоше срамоте јер бијаху високог рода и гнијева незнабожног цара. Разним сплеткама и лукавством приволеваху је да се одрекне Христа, али ништа не помажаше.Kад јој отац, који је био волхв, сазнаде за њену нову веру, разбесни се толико да је жестоко удараше. Али је потом ласкама стаде прелешћивати да се поново врати незнабоштву. Ништа није успевало. Потом је пријави главном волхву, који сазвавши збор жречева и волхова, доведоше пред њих Сиру и стадоше је испитивати. Одвраћаху је од хришћанства, кроз велика мучења и ласкања, али ништа није вредело. При свему овоме догађаху се велика чуда. Сири су спадали са руку окови сами, успела да преживи, након што су је бацили у огромну смрдљиву рупу, која након тога постаде миомирисна и светла, а све то са огромним теретом којима су је били оковали. Незнабошци се чуђаху, како је након свега остала жива. Нешто прије мученичке кончине прими Свето крштење.Kад пострада за Христа и предаде дух свој Богу, бацише њено тело псима, које хришћани после часно сахранише.
Света мученице Сиро, моли Бога за нас.
