Хорор тематика у домаћим филмовима није пречеста, али оно што је заступљено је заиста квалитетно.
Један страни филмаџија, који се бавио хорорима, одгледао велики број америчких, кинеских, јапанских и осталих светских хорор филмова, једном је изјавио да је на њега најстрашнији утисак оставио српски и југословенски хорор филм “Лептирица“. Овај филм се сматра првим овога жанра у домаћој кинематографији. Режисер је Ђорђе Kадијевић. Интересантно је како се овај редитељ определио за овај жанр. У време прије “Лептирице“,Kадијевић је снимио филм, где су четници приказани реално, не као апсолутни негативци, како је тада било уобичајено. Под притиском режима, да би наставио да се бави режијом променио је тему филмова.
Радња филма смештена је у селу, где се појављује вампир, који уморује воденичаре. Нико не смије после низа смрти, да се пријави да буде воденичар. Мештани са лукавошћу наговарају храброг момка, којег глуми млади (Петар Божовић) да се прихвати овога посла. Атмосфера филма је напета, неочекивана до самог краја. Филм се појавио 1973. године. Постигао је велики успех, иако сниман у скромним условима, лошом опремом. Интересанто да је исте године изашао и чувени светски хорор по истинитом догађају “Егзорцист“са фантастичним Макс Фон Сидоум у главној улози свештеника егзорцисте.
Други хорор, који је деци деведесетих терао страх у кости је “Свето место“, истог режисера Ђорђа Kадијевића. Главну улогу тумачи (Драган Гаги Јовановић), кога смо навикли обично да гледамо у комичним улогама. Може се рећи да је то у мањој мери задржао и у овој улози. Радња филма се врти између чудне магијске љубави младог богослова, кога игра Јовановић и ћерке богатог аристократе, која се упетљала у магију и вештичарење. Сјајну улогу у филму је одиграла и (Мира Бањац). Њена слика на зиду аристократске куће многима је ледила крв у жилама. Музику за филм, која је јако добра, одрадио је покојни Лазар Ристовски. Филм је из 1990.године.
Елементи хорора у значајној мери појављују се и у филму, који је рађен по Глишићевој драми “Глава шећера“. Филм је симболичан, као и сама драма. Човек, српски сељак се задужује енормно код зеленаша, који му је и кум, Узловића. Све више пада у очајање. Да несрећа не иде сама, почиње да му се привиђа лик “црног детета“, које му се смије, и у сцени код гробља где га је први пут угледао, дечак прегризајући главу шећера му саопштава на неки начин, да је у ствари он “демон камате“, чија ће му рука доћи главе. Слика црног детета, које се језиво церека, многој деци је такође уливала страх у кости.
2001.године се појавио језив домаћи филм “ТТ синдром“. Радња филма прати уклето јавно купатило, где се као последица чедоморства дешавају загонетна убиства и догађаји. На крају се испостави да иза свега стоји жена која је и извршила чедоморство, а која ради у јавном купатилу. Хорор није пречест тип филмова у домаћој киноматографији, али никог не остављају равнодушним.
Милош Лалатовић
