Био је син војводе и свештеника Богдана,
вера му је у срце усађена и Богом дана
ревност која ствара неописиву храброст
која се јасно видела када је пострадао!
Храбар, смеран Христов војник, митрополит
дабробосански, као светионик хришћански
сијао је и тако у вери народ утврђивао,
а Христове речи животом потврђивао,
тежак крст узео и са вером крст понео,
нашу веру и ћирилицу доследно одбранио,
непоколебљив пред немачким Гестапом
народни пастир остао са верним народом,
срце му је било Божије благодати дом…
Митрополит Петар је ухапшен и заточен
у затвор ,,Беледија”, а убрзо и отпремљен
у загребачки затвор ,,Керестинац” где је обријан,
сурово мучен, па одведен у Јасеновац,
у ужарену пећ за паљење цигле је бачен,
Бог је прославио мученике јасеновачке
и Светог Петра Дабробосанског чија светост
у Царству Божјем сија као дивна светлост…
