Преподобни Јевтимије Велики, преславни чудотворче, наставниче монаха и узоре богољубивих трудбеника!
Подстакни нас и надахни на молитвени труд и духовну обнову у душама нашим, као што си и монахе поучавао о трудољобљу говорећи им спасоносне поуке – Ако ви без свога труда једете хлеб, значи да ви једете туђи труд! И говорио си да није добро за монаха да прелази са места на место јер – Дрво које се често пресађује, не доноси плода!
О, какве су божанске мудрости казивала твоја уста, величајући Бога и проповедајући спасоносну науку Христову! Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном месту где је.
Што је со хлебу, то је љубав свим осталим врлинама. Заиста си био прави син светлости, свети оче Јевтимије, молимо те, обасјавај нам пут ка вечном спасењу и помози нам у стицању хришћанских врлина од којих је смирење најдрагоценије!
Нека нас обасја светлост божанске љубави да бисмо радосно славили име Оца и Сина и Светога Духа занавек! Амин.
