Не желимо то што нам нудите, јер од комфора се не живи – у њему се само ужива. Не трошите паре и речи, одустаните од обмане, решите се обећања, ми тражимо нешто друго.
Дуго већ живимо ваше приче, учимо оно што сте измислили, проповедамо оно што сте дошапнули. Нећемо више. Не волимо густе магле – кроз њих не видимо, презиремо лед – он нас тера да проклизавамо, не уваљујте нам митове – нисмо подмитљиви.
Не нуткајте све онима који немају ништа, не браните оне који нападају, не говорите о слободи онима које сте везали. Нама не треба ништа ваше, јер да сте ишта хтели да нам дате, нешто бисмо имали до сада.
Ми тражимо оно што кријете откако сте га киднаповали. Шта бисте да смо вам тражили нашу младост и оне које сте слали у рат, а нису се вратили. Шта бисте да захтевамо робију за све што сте урадили. Шта бисте да смо као ви.
Овако вам само тражимо оно од чега се живи, оно што нам припада, оно што само ви користите и чији сте извор отели, па сад флаширате као воду и продајете, али нисмо дошли по кап или флашу – дошли смо по извор и лажете себе ако мислите да га нећемо отети од вас. Боље да нам га сами дате, јер жедан човек не зна шта чини, али урадиће све како би овлажио испуцале усне, напојио жедна уста и прекинуо халуцинације. Доћи ћемо да пијемо, а на вама је хоћемо ли доћи уљудно у сакоима или ћете нас приморати да догрмимо као крдо на своје појило оштрих рогова, продорне рике и уз стампедо, јер ми више ову сушу не можемо издржати. Жедни смо истине. Знаћете када чујете колико лапћемо и видите колико можемо да попијемо.
Долазимо по све, јер нам у овим временима нисте дали ни најмање од онога што човек заслужује – гутљај истине и кору достојанства.
ФБ Милан Ружић
