Ивирон, Ставроникита и Пантократор
Након Кареје, крећемо у обилазак три манастира са западне стране Свете Горе: Ивирона, Ставрониките и Пантократора. Опет се возимо по макадамским путевима у два комби таксија, са по петнаестак седишта.
Стижемо у величанствени Ивирон који лежи на пар стотина метара од морске обале. Скупљамо се и улазимо у пространо двориште којим доминира велики саборни храм црвене фасаде, са живописно осликаном припратом. Овај манастир је првобитно био грузијски, о чему говори и његово име, јер је Иверија стари назив за Грузију, али су га још у XIV веку преузели Грци. Манастир је огроман и подигнут је одмах после Велике Лавре, крајем X и почетком XI века, те је до данашњег дана по рангу на трећем месту у хијерархији Свете Горе, иза Велике Лавре и Ватопеда, а испред Хиландара и Дионисијата.
Чекамо да нам отворе капелу у којој је знаменита чудотворна икона Богородице Иверске, познате још и као „Панагија Портаитиса“ (Богородица Вратарница). Према предању икону је насликао јеванђелиста Лука. Приписују јој се бројна чуда и исцељења болесних.
Цела икона је пресвучена ризом од сребра и злата, осим лица Богомајке и Богомладенца. На десном образу и бради Богоматере лежи ожиљак који је настао од мача војника у Никеји, у IX веку. Тада је из ране на икони потекла крв. Сама икона је у Ивирон стигла из Никеје на чудесан начин, плутајући морем. Панагија Портаитиса је прекривена златним ланцима и медаљонима, знацима благодарности исцељених верника.
Углавном монаси не дозвољавају фотографисање чудотворних икона, али овај пут нам дају дозволу за сликање. Нешто касније у манастирском дворишту раздељују нам уље чудотворне иконе Богородице Иверске.
Убрзо крећемо даље, према следећем манастиру Ставроникити, који је прелеп, мали манастир наднет над морем, на једној стени. Добио је име по неком монаху Никити који је у близини манастира подигао крст (грч. ставрос). Друга легенда вели да је монах Никита израђивао дрвене крстове. Манастир је посвећен Светом Николи Мирликијском. На улазу у манастир, са леве стране, лежи велики аквадукт озидан каменим блоковима. Порта је стешњена конацима и осењена дебелом хладовином. Седимо на улазу у манастир, у хладовини винове лозе и некакве медитеранске пузавице прелепих розе цветова.
У невеликом саборном храму уздиже се диван иконостас који красе прелепе византијске иконе дванаест великих празника. Целивамо чудотворну, мозаичку икону Светог Николе, која је на чудесан начин пронађена у мору. Након пет векова боравка у мору, ову икону су рибари извукли мрежом и донели у манастир. На челу Светог Николе је била прилепљена шкољка која је оставила бразготину на самој икони. Данас се и икона и поменута шкољка чувају у манастиру као велике светиње.
Немамо пуно времена за задржавање и крећемо даље према манастиру Пантократору, који лежи на једној високој стени, на самој обали мора.
У пантократорском Саборном храму целивамо чудотворну икону Богородице Старице (Геронтисе). Икона Богоматере је насликана у природној величини, у сребрној ризи, без малог Христа, како пружа руке ка народу. Испод њених ногу лежи посуда са јелејем који се излива.
Предање каже да је остарели игуман, сазнавши да му се ближи смрт, молио младог јеромонаха да пожури са служењем литургије, како би се причестио пре кончине. Млади свештеномонах није марио за игуманову молбу, па га је у једном тренутку ради тога прекорела икона Богомајке из олтара. Отада је икона премештена на северо-источни стуб унутар храма и прозвана је Старицом, због свог старања за болесне и умируће.
Икона Богородице Геронтисе је провела осамдесет година у манастирском бунару, где су је бацили освајачи Сарацени, али је на чудесан начин откривена и враћена у храм. Пред њом су се десила бројна исцељења о чему сведоче и бројни златни дарови окачени пред њом.
Узимамо мало дужи предах у пантократорској гостопримници са предивном терасом, која се уздиже високо изнад мора. Ходамо по даскама којима је патосана цела тераса и питамо се хоће ли нас све издржати, јер испод нас је амбис. Између дебелих дасака које се повијају под нашим теретом назиру се сиве стене и пенушаво море.
Послужују нас ципуром, ратлуком и кафом. Потом купујемо сувенире у манастирској продавници и након сат времена крећемо назад, пут Кареје. Успут слушамо да је у XВИИИ веку у овом манастиру једно време боравио преподобни старац Пајсије Величковски.
Такси комби са петнаестак места, без реда вожње, наплаћује превоз прилично скупо, уз традиционално ценкање и обавезан бакшиш. Ако те чека десет минута, возач може на своју руку да повећа цену превоза за пет евра, уз то се побожно прекрстивши. Од Пантелејмона до Кареје превоз може да кошта осам евра, ако је комби пун путника или дванаест евра, ако вози истом релацијом само пет људи, што значи да је карта скупља када је комби крцат, јер множењем броја путника са ценом карте (коју нико не издаје) добија се цена од сто двадесет евра за пун комби, односно шездесет евра за готово празан комби. Кружна тура од Кареје преко Ивирона, Ставрониките и Пантократора, и назад до Кареје, кошта петнаест евра по путнику, иако нема више од двадесетак километара вожње, додуше по разлоканом, планинском макадаму препуном рупа. Све у свему, мирне душе могу рећи да светогорски таксисти имају ценовник попут београдских колега, који развозе пијанце са сплавова у три сата ујутру. Нису само таксисти варалице. Од нашег водича слушамо причу о лажном монаху који узима новац од лаковерних ходочасника. Нажалост, на Свету Гору залутају и такви несрећници, који не само да не верују у Бога, већ га се ни не плаше.
Док се труцкамо разлоканим светогорским друмовима у комбију са поквареним клима уређајем, не могу а да не мислим о брзини, да не кажем брзоплетости, са којом смо обишли три велике светогорске светиње: Ивирон, Ставроникиту и Пантократор. Мучио нас је недостатак времена, појава која никако не би смела да се деси на Атосу, а на коју смо одавно навикли у свету. Поново се осећам као туриста. За сваки од ових манастира потребни су дани или чак недеље, да се упознате са њиховим иконама, моштима, ризницом, библиотеком, богослужбеним типиком… Овако слике промичу као на телевизору. Схватам огромну разлику између мог боравка у Пантелејмону и туристичке посете овим манастирима.
Предвече стижемо у Кареју, узимамо други такси и враћамо се у манастир Пантелејмон, да тамо проведемо свету недељу, пред одлазак на метох Крумицу.
