Кареја, Светоандрејски скит и Испосница Светога Саве
После краће вожње стижемо у Светоандрејски скит на ободу светогорске престонице Кареје. Скит Светог Андреја је већи од многих манастира, али у светогорској хијерархији има статус скита, тј. несамосталне обитељи, потчињене другом манастиру. Подигнут је половином XIX века на земљишту манастира Ватопеда, на самом улазу у Кареју из правца луке Дафне. Некада је овај скит био руски, и у њему је почетком XX века живело око пет стотина монаха и искушеника, премда има места за две хиљаде душа. После Октобарске револуције број калуђера је почео да опада и напослетку су га преузели грчки монаси из манастира Ватопеда. Према неким изворима, пропаст Светоандрејског скита су помогли агенти КГБ-а који су прерушени у монахе запалили скит и растерали братство.
У скиту је 30-тих година прошлог века постојала православна богословија. Овај скит се још назива и сарајем, јер је у време турске владавине Грчком у њему било седиште турског гувернера Свете Горе.
Саборни храм Светог Андреја Првозваног је подигнут 1900. године, и до изградње храма Светог Саве на Врачару, то је био највећи православни храм на Балкану. Његови ктитори су из царске породице Романових. Унутрашњост храма краси огромни, позлаћени иконостас. Највећа светиња је глава Светог Андреја Првозваног, опточена белим златом и драгим камењем, коју целивамо са страхопоштовањем, јер је неким чудом баш у тренутку нашег доласка изнесена на поклоњење, иако је храм готово празан.
Говорим старом монаху Грку да се мој млађи син зове Андреј, а он ми одговара да напишем његово име и имена других укућана, да их свештеномонаси помињу на литургији. Када после неког времена изађем из храма, наједном схватим да сам све време причао на мом лошем руском језику са монахом који је Грк. И не могу да се сетим на ком језику ми је он одговарао. Грчки не разумем осим неколико речи, руски језик знам слабо, иако сам га учио у школи, а на енглеском или српском језику не верујем да смо разговарали. Тако то бива на Светој Гори: понекад се испричате са другим човеком, а да ни сами не знате на ком језику сте говорили.
Осим главе Светог Андреја Првозваног, у храму се чувају мошти преко седамдесет светитеља, затим иконе Богородице Утешитељке и Богородице Милостиве, икона Светог Андреја Првозваног, украшена белим златом, платином и драгим камењем, као и велика икона авве Јустина Ћелијског. Нас Србе на Светој Гори препознају по најбољима међу нама, иако ми сами никада нисмо у стању да те најбоље препознамо. Отац Серафим из Крумице је, приликом давања отпуста на литургији, стално помињао име Преподобног Јустина Поповића. Стекао сам утисак да авву више цене Руси, него ми Срби. Комунисти су га својевремено протерали са Богословског факултета, а ми антикомунисти смо заборавили на његову догматику.
Наши сапутници, ходочасници, поклоници и туристи, смештају се у конак Светоандрејског скита, где ће преноћити и ујутру наставити пут Хиландара. Овде радо примају ходочаснике из Србије на конак, иако некада умеју да оставе госта да дуго куца на врата и чека да му се отворе. То је обичај у многим манастирима, скитовима, келијама и испосницама Свете Горе, јер се тако проверава чврстина воље и смиреност ума ходочасника.
Све зграде у Светоандрејском скиту се убрзано обнављају, премда постоји легенда која каже да Грци не журе са обновом скита, јер нису сигурни да ће га задржати, тј. да је Русија дефинитивно одустала од њега, па кажу: „Зашто да га ми обнављамо, кад ће га свеједно једног дана преузети Руси?“ Наводно је и сам председник Путин понудио Грцима бланко чек, да Русији врате скит Светог Андреја. Грчки монаси су то наравно одбили, а Путин је лаконски реплицирао: „Онда нека буде воља Божија!“
Сликамо се испред огромних звона која су скинута са храма и замењена новим, јер и звона имају свој век трајања, након којег иду у заслужену пензију.
Потом обилазимо монашки градић Кареју, у којој је смештена управа Свете Горе, тренутно на челу са нашим Србином, оцем Стефаном Хиландарцом, који као прот управља светогорском владом „Свештеном епистасијом“. Његов ћирилични потпис „јером. Стефан“, иако је по чину архимандрит, стоји као први на нашим диамонитирионима – светогорским визама. Сећам се оца Стефана из времена када сам по први пут походио Хиландар 1998. године. Тада је као млађи монах обављао дужност подрумара. Одвео нас је у велики манастирски подрум, где смо задивљено гледали огромне бачве. Купили смо неколико боца вина од њега, које нам је наточио директно из бурета. Данас се вино у Хиландару флашира и продаје у манастирској продавници. Недељу дана након нашег доласка на Свету Гору, отац Стефан Хиландарац је свечано, у Протатској цркви у Кареји, предао једногодишњу дужност протоепистата дионисијатском старцу Симеону.
У главној карејској улици и на централном тргу нанизане су продавнице икона, црквених утвари, пекаре, бакалнице, ресторани, пошта, царина, полицијска управа, амбуланта… Овде је могуће ручати, попити пиће или преноћити у неком од малих хотела. Примећујемо да је све доста скупо у односу на остатак Грчке. По околним брдима су конаци, келије и испоснице светогорских манастира, међу којима и десетак хиландарских.
Обилазимо зграду Протата, где је смештена врховна самоуправа и суд аутономне монашке државе.
Потом улазимо у Саборну цркву Успења Пресвете Богородице, која је најстарија на целој Светој Гори, и тамо целивамо чудотворну икону Мајке Божије „Достојно јест“, пред којом је архангел Гаврило исписао прстом на камену химну Богородици.
На крају одлазимо до Испоснице (Поснице, Типикарнице) Светога Саве, која је, нажалост, закључана. У испосници коју је основао Свети Сава српски и посветио је Светом Сави Освећеном Јерусалимском, налази се чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице и игумански штап Патерица. Отац Никодим који живи у испосници држи правило да за дан и ноћ прочита цео Псалтир, а у току седмице Четворојеванђеље, што није нимало лако, и у чему га ометају честе посете српских ходочасника.
