Стари Русик
Сасвим неочекивано нам се указала прилика да обиђемо: Стари Русик, Светоандрејски скит, Кареју, Ивирон, Ставроникиту и Пантократор. Група ходочасника са којима смо дошли на Свету Гору иде у обилазак ових манастира такси минибусом и водич нам је понудио да пођемо са њима, јер ионако имамо још два слободна дана до одласка на рад у Крумицу.
Након кратке вожње од три километра, посећујемо Стари Русик, окупан спокојем и рајским миром. Неколико руских монаха који ту обитавају као да узгајају тишину. Све се зелени: двориште, растиње, трокраки храст изникао из једног корена, саборни храм Светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона… Преко пута храма лежи конак, а у њему знаменита кула са које је инок Сава бацио одежду принца Растка Немањића, стављајући очевој потери на знање да је заувек напустио светске бриге. Након тог догађаја Стари Русик је вековима био под покровитељством српских владара, па су, чак, у једном периоду скоро сви монаси били Срби.
Водич нам казује добро знану причу о младом српском принцу Растку, најмлађем сину великог жупана Стефана Немање, који је побегао на Свету Гору 1192. године са једним руским калуђером. Растко је желео да постане монах, али није имао благослов оца, који је послао потеру за њим. Немањини оклопници су пронашли младог принца у Старом Русику. Ту у манастиру су и заноћили, али ујутру их је чекало изненађење. Принц Растко је примио монашки постриг у манастирској кули и преко ноћи постао монах Сава, по светом Сави Освећеном.
Касније је Свети Сава прешао у манастир Ватопед, где му се придружио отац Стефан Немања, у монаштву Симеон. Потом су добили на поклон запуштени манастир Хиландар, да га обнове. Све остало је историја. Не легенда, већ историја, којом би се поносили и много већи народи од Срба. Како то да многи други православни народи немају манастир на Светој Гори, а Срби, уз Русе и Бугаре, имају? И да ли је то баш случајни сплет историјских околности?
У саборном храму Светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона палимо свеће, пишемо имена најмилијих за здравље и покој душе, фотографишемо барокне фреске руских светитеља, осликане по зидовима храма и прелепи, позлаћени иконостас.
Потом улазимо у конак, где нас један послушник спроводи до капеле Светог Саве српског, која се налази под кровом чувене куле са које се Сава опростио са сујетом и гордошћу овога света. Пењемо се узаним, мрачним степеништем. Нас тридесеторица правимо буку која скрнави монашки спокој. На зидовима конака стоје упозорења којима нас монаси моле за тишину.
У невеликој капели послушник нам износи фотографију фреске Светог Саве из младићког доба, када се замонашио са свега седамнаест година. Та фреска се налази у олтару параклиса, па су руски монаси начинили неколико фотографија, да би посетиоци могли макар тако да је виде. Потом сви скупа певамо химну Светом Сави, разгонећи мир и тишину скита.
Напослетку се спуштамо низ басамаке и на прстима излазимо напоље. Неки од нас грле кулу која је узидана у темеље српске државности и духовности. Иако су Срби крштени пре Светога Саве, његов одлазак на Свету Гору је угаони камен Српске православне цркве.
Српски владари су кроз историју били велики покровитељи и дародавци Старог Русика. У давним временима је међу монаштвом Старог Русика било доста Срба, а било је периода када су Срби били већина у манастиру, нарочито у доба монголско-татарске владавине Русијом. Крајем XV и почетком XVI века руски манастир је скоро у потпуности био насељен Србима, о чему сведочи сачувана преписка између појединих игумана и руских бољара.
У новије време овде је живео велики српски подвижник, монах Георгије (Витковић), који је преминуо 1972. године и којег многи сматрају светитељем. Подвизавао се уз духовно руковођење Јосифа Исихасте и старца Софронија Светогорца. Његове мошти бакарне боје су тридесет три године након упокојења ископане из земље и сада леже у манастиру Хиландару.
Један од највећих светитеља XX века, свети старац Силуан Атонски се подвизавао једно време у Старом Русику, где се и упокојио 1938. године. Келија коју је Силуан саградио у шуми, налази се на свега пет минута хода од скита. Његове мошти се данас чувају у манастиру Пантелејмону.
Историја руског монаштва на Светој Гори је дуга и богата. Најпре су руски иноци боравили у скиту Успења Богородице (Ксилургу), да би у XII веку, слично као и Срби, населили запуштени манастир посвећен Светом Пантелејмону, на месту данашњег Старог Русика.
Данас на Светој Гори постоје четири метоха манастира Пантелејмона: Стари Русик, Нова Тиваида, Крумица и Ксилургу, док су Светоандрејски скит и Светоилински скит преузели Грци.
Стари Русик је дуго времена био запуштен и без монаха. Генерално је обновљен између 2012 – 2016. године средствима Руске федерације и залагањем Владимира Владимировича Путина. Руски патријарх Кирил је освештао обновљени храм 2016. године. Данас Стари Русик блиста старим сјајем и у њему борави неколико руских монаха. Срби га често и радо походе. Поред Хиландара, он је највећа српска светиња на Светој Гори, нажалост, без Срба.
