МЕСИЈА

Месија је централна личност јудаизма и хришћанства, али постоји суштинска разлика између јудаистичког и хришћанског схватања Месије и његове улоге у историји.

Реч „Месија“ потиче из хебрејско-арамејског језика (מָשִׁיחַ: „Машиах“) и значи „Помазаник“ или „Онај који је помазан“. Ова титула се најпре односила на јудејске цареве који су приликом ступања на престо били помазивани светим уљем као симболом Јахвеовог изобиља и благодати. У том смислу, сваки помазани јудејски цар је био месија. У развоју пророчке традиције древног Израела настало је веровање у последњег Месију којег ће Јахве послати свом народу када наступи пуноћа времена.

У јудаизму постоје четири основна критеријима по којима ће Месија бити препознат. Прво, Месија ће бити патрилинеарни потомак цара Давида и пуноправни наследник Давидовог престола. Друго, Месија ће подигнути Трећи Храм. О томе је дато пророчанство у Књизи пророка Језекиља. Треће, Месија ће по речима пророштва из Књиге пророка Исаије окупити све Јевреје у земљи Израел. Четврто, Месија ће окончати све ратове на Земљи по обећању из Књиге пророка Захарије. Јудаисти сматрају да Исус није испунио ниједан од ових критеријума и да зато не може да буде признат за Месију.

Хришћанство је изграђено на веровању у Исуса као Месију. Сама реч „Христос“ представља директан хеленски превод (Χριστός) хебрејске речи „Машиах“ и дословно значи „Помазаник“. Па тако, само Исусово „презиме“ у хеленском преводу означава Исуса као Месију.

Хришћани верују да је Исус испунио три од укупно четири основна месијанска критеријума, а да ће четврти испунити у свом Другом доласку.

Хришћанско предање изводи Исусово порекло од цара Давида. У првом поглављу Јеванђеља по Матеју представљен је Исусов родослов са четнаест генерација од Аврама до Давида и четрнаест генерација од Давида до вавилонске сеобе и четрнаест генерација од вавилонске сеобе до Исуса. Тако, натпис „Rex Judaeorum“ (Цар јудејски) који је Понтије Пилат поставио на Исусов крст заправо није био иронија, већ истина – Исус је био пуноправни наследник Давидовог престола.

По вери Цркве, Трећи Храм је сами Исус. Ако Храм означава најблискију повезаност Бога и света, онда је то остварено у самом Исусу као оваплоћеном Богу. Ово објашњење је дао Исус лично. „Јудеји га тада питаше: Какав нам знак можеш дати да верујемо да си Месија? А он им одговори: Разорите Храм и за три дана ћу га подигнути. И запрепастише се: Четрдесет и шест година су очеви наши градили Храм, а ти ћеш га подигнути за три дана?! А он им говораше за храм тела свога. И када устаде из мртвих трећег дана по распећу разумеше ученици његови шта је говорио.“ (Јн. 2, 18-22)

Окупљање Јевреја у земљи Израел по хришћанском тумачењу треба разумети у метафоричном смислу: Јевреји су метафора оних који верују у Исуса, а Израел је метафора Цркве као Новог изабранога народа. Са хришћанског становишта речи пророка Исаије су остварене самим оснивањем Цркве и почетком њене васељенске мисије.

Црква верује да ће ратови бити окончани другим Христовом доласком који ће уједно означити крај историје, васкрсење свих и општи преображај начина постојања.

Хришћанска теологија има бројне приговоре на рачун јудаистичког тумачења месијанских пророчанстава. Најпознатији је приговор о централном месијанском пророчанству пророка Исаије где се јасно говори о страдалном Месији: „А он беше рањен за наше преступе и тучен за наша безакоња, казна беше на њему ради нашег мира и ранама његовим ми се исцелисмо.“ (Ис. 53:5)

Јудаистичко месијанство је до данас остало политичко и хилијастичко, док је хришћанско месијанство онтолошко и есхатолошко. Јудаисти очекују Месију као политичког лидера и оснивача јудејске доминације у свету. Хришћани га виде као победитеља смрти и преобазитеља космоса. Ово су два непомирљива концепта: земља и Небо, царство овога света и Царство Божије, Антихрист и Христос.

Господе Исусе Христе, дођи. Маран ата.