Благо Теби и нама нови Mитрополите Црногорско приморски Јоаникије II Мићовићу, млади орлићу долетео испод планине Његош у гнездо великих орлова испод Орловог крша.
Кад си изабрао своје име изабрао си и судбину и трнов венац свог имењака и свештеника Црногорско приморске митрополије које је Христос уписао у своју војску, а Српска православна црква у славу двехиљадитог Христовог рођендана уписала у диптих светих и преместила на иконе. Њихова невина крв је семе из које је васкрснула садашња Црногорско приморска митрополија коју више нико никад не може убити.
Срећна ти столица на коју си дошао по промисли божјој као оруђе провиђења на радост твог духовног оца Амфилохија Ристосовог Риста Радовића који те је први уочио, монашио и завладичио у Цетињском манастиру.
Радуј се што си већ доживео славу коју није доживео ни он ни било ко од твојих претходника да ти браћа забрањују да се устоличиш на столици на којој столујеш и на којој вековима столују митрополити Црногорско приморске митрополије, постављајући ти ултиматум који се може испунити само по цену образа твоје цркве и твога народа.
Комунизам је поделио браћу на верне и неверне и то је најважнија, ако не и једина подела која постоји у Црној Гори, али не постоји у Православној цркви, за коју браћа и окренута леђима остају браћа, а црква отворена за све.
Радуј се Митрополите Јоаникије II Мићовићу, мученика похвало, a по чистоти, висини и лепоти украсо хришћанске васељене.
Ма колика и каква буде свечаност Твог устоличења у Цетињском манастиру биће већа и свечанија она на небу, изнад Цетиња и Цетињског манастира.
Твој искреник,
Матија БЕЋКОВИЋ
