Једног дана девојка је крочила у храм
јер јој је срце светиња привукла,
зачула је критику – Зар те није срам?
Девојко, како си се то обукла?
јер јој је срце светиња привукла,
зачула је критику – Зар те није срам?
Девојко, како си се то обукла?
Старија жена у цркви је „дежурала“,
мада, то је „дежурног кривца“ улога,
збуњену девојку из храма је изгурала
и није се ни сетила да замоли Бога!
Стил облачења у тренутку је осудила
и девојци одмах свој бес показала
жена која се није духовно пробудила,
а требало је да изговори – Богу хвала!
Девојка је ушла у цркву први пут
јер у срцу је нешто лепо осетила,
али није очекивала тај поглед љут
и речи које јој је „просвећена“ упутила!
Девојко, тако се у храм Божји не улази,
мораш да се од главе до пете покријеш,
зато боље одмах из цркве излази,
од Бога не можеш ништа да сакријеш!
Девојка више никада није крочила
у Божији дом, то је био њен слом,
а жена је и даље ревносно наставила
да дежура да све буде по суду њеном!
