Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена.
Осим грчког и латинског, он је знао још неколико европских језика и познавао опус готово свих већих песника античког и новог доба.
Омиљени песници Лукијана Мушицког били су су Фридрих Готлиб Клопшток, писац „Месијаде“, затим Давид псалмопјевац и нарочито Хорације, чије је „Пјесничко умијеће „знао наизуст.
Од Хорација, Мушицки узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псеудокласичне европске поезије.
Као учен и образован књижевник, Мушицки је покушао да архаични старословенски језик, који није имао књижевне традиције, прилагоди псеудокласичној дисциплини форме.
Покушао је да, независно од народне песме, створи нове ритмичке облике и дао је неколико виртуозних образаца, али је његов покушај пропао због архаичног језика.
Срна
