Kријеш се
Иза осмијеха и
Бисера ноћи
Лукаво њишући куковима
Kао да нећеш
Прилазиш постељи на прстима
Смјело газећи хладни поток
Што је прожуборио
У мојим грудима.
Kријеш се
Kао дивља мачка
Извијаш гола леђа
И забацујеш косу
Скривајући очи.
Kријеш се
Иза осмјеха мјесеца
И дугим ногама
Газиш обећану ноћ.
И као да нећеш
Из мјесечеве сјенке
Прикрадаш се као дивља мачка
Намјерно газиш
Сјенке прошлости
Из моје главе
Разбацане по патосу.
Kријеш се…
Лабуд Н. Лончар
