Мој анђео.
Ослободио ме је страха од бездаха. И сад
не стрепећи ходам световним рујем.
Јер знам шта ћу, једаред, поново да чујем.
Неверовала сам. И сумњала.
Све до овог догађаја у ноћи о којем
нисам причала. Пробудила ме је
арија, са левог рамена. „Аве Марија“.
Нисам се окренула да га не уплашим
дахом нестрпљивости. Нисам отворила
очи да га не отерају искре радозналости.
И мисао ми је стала да га не бих ућуткала.
Нисам се покренула. Осетих да су ми образи
орошени покајничким руменилом. Затворених
очију, видех амбисе искушења. Ћутећи, осетих
бескрај у љубави безусловној.
Мој анђео.
Ослободио ме је страха од бездаха. Сад
не стрепећи корачам световним рујем.
Знам ко чека. Анђео кога ћу, једаред, поново да чујем.
