Култура у Србији: Коларчев народни универзитет слави 88. рођендан страхујући за опстанак

Јасна Димитријевић, директорка Коларчеве задужбине, каже да културно-образовни концепт и независност у управљању издвајају ову институцију од других.

„Србији ће увек бити потребна институција која ће пружати напредна знања и организовати концерте класичне музике, јер никада у држави неће бити воље, места, а ни новца да се изгради таква институција“, подсећа Димитријевић на речи изговорене на отварању Коларчевог народног универзитета.

После Другог светског рата, Коларчева имовина је национализована, а активности ове институције финансиране су из државне касе.

Закони су се мењали, али је држава увек финансирала 30 до 40 одсто делатности Коларчевог народног универзитета – програме, плате запослених и одржавање зграде, објашњава Димитријевић.

Зграда Коларчевог народног универзитета подигнута је 1932. године, по нацрту архитекте Петра Бајаловића.

Коларчева задужбина је јединствена јер има зграду која се простире на 4.500 квадрата и програме, од којих је већина бесплатна, током целе године.

У оквиру задужбине данас функционишу Центар за музику, Центар за предавачку делатност са галеријом и библиотеком, Центар за наставу страних језика и Центар за издавачку делатност.

После промене Закона о задужбинама 2011, Коларац је постао институција цивилног друштва, попут културно-просветних заједница, и није добијао редовну финансијску подршку државних и градских институција.

Од тада се 75 одсто трошкова покрива из сопствених прихода: од програма и издавања простора другим организацијама, као и учешћем на конкурсима које расписују град Београд или Министарство културе Србије.

Остатак буџета био би попуњен донацијама или спонзорствима, објашњава Јасна Димитријевић.

Пандемија корона вируса, када није могуће одржавати програме и наплаћивати карте, открила је рањивост овог начина финансирања.

„Пројектно финансирање није решење за ову институцију, ми имамо зграду и 50 запослених“, каже Димитријевић.

Ко је био Илија Милосављевић Коларац?

Зашто је значајна Коларчева задужбина

Љубитељи класичне музике лако ће одговорити на ово питање.

Иако се камерна и симфонијска музика изводи и на другим местима у Беграду, сала у Коларчевој задужбини је једина права концертна дворана у Београду.

Она је дом Београдској филхармонији, а „нема значајнијег музичара или оркестра који није наступао у њој“, каже Јасна Димитријевић и наводи наступе пијаниста Марте Аргерич, Бориса Берзовског, Јевгенија Кисина, Иве Погорелића и виолинисте Немање Радуловића.

Због праћења актуелности у свету уметничке музике, више од 90.000 људи, који чине годишње публику Коларца, осећају се „као грађани света“, оцењује она.

Виолончелиста Немања Станковић каже да „та дворана представља уточиште од свега што није култура.“

„Ту сам као клинац слушао први велики концерт класичне музике – наступ великих уметница Наталије Гутман и Елисо Вирсаладзе, ту сам први пут извео Рококо варијације Чајковског са оркестром.“

„Осам година сам живео и дисао у тој дворани као вођа чела Београдске филхармоније“, описује Станковић.

Школа страних језика основана је 1933. године, чак пре оснивања посебних катедри на Филолошком факултету, каже Јасна Димитријевић.

Памте се предавања Ранка Радовић о архитектури, али и предавања Милоша Црњанског или гостовање чувеног светског филозофа Жака Дериде.

На Коларцу се слушају предавања и из области природних наука – на гостовању квантног физичара са Универзитета у Оксфорду Влатка Ведрала, седело се и на степеништу сале.

Ту је Артбиоскоп, „једина могућност да погледате уметничке филмове током целе године, ван фестивала“ каже Милена Драгићевић-Шешић, професорка Факултета драмских уметности и некадашња ректорка Универзитета уметности.

Она посебно издваја програм Тејковер спровођен у периоду 2014. до 202, када је Савет младих осмислио програм Коларца и увео ову „конзервативну“ институцију у новије токове, организујући, на пример, концерт на крову ове институције.

Погледајте видео „Букстаграмери и буктјубери“

Задужбине некад и сад

Задужбинарство, то јест, остављање личног иметка ради образовања будућих генерација, била је популарна пракса међу богатим људима у Србији на преласку из 19. у 20. век.

Познате су задужбине трговца Николе Спасића. чијим је новцем изграђено неколико болница у Србији, капетана Мише Анастасијевића за зграду ректората Београдског универзитета и Илије Милосављевића Коларца, посвећена култури и образовању народа.

После смрти задужбинара су од њихове имовине финансиране фондације основане у њихово име, објашњава Милена Драгићевић Шешић,

„То су били људи из народа и желели су да оставе нешто народу,“ каже Драгићевић Шешић.

Третман имовине задужбинара или начин на који се њихова заоставштина третира, спречава људе данас да се озбиљније баве задужбинарством, тврди она.

Као пример наводи зграде Николе Спасића на Старом сајмишту или бројне библиотеке знаменитих стваралaца које су остављене у легат универзитету, а данас су распарчане.

За Коларац би „најједноставније решење је оно које је применило аматерскo позориште Дадов – одустало је од самосталности и постало државна установа“, сматра Драгићевић Шешић.

Међутим, тиме би се изневерила визија оснивача Илије Милосављевића Коларца, који је желео да ова задужбина буде независна.

Димитријевић сматра да се решење може наћи применом одређених регулатива из Закона у култури.

Коларчева задужбина, поред Матице Српске, Српске академије наука и уметности, Вукове и Доситејеве задужбине, представља институцију од посебног значаја за културу, која ужива посебну бригу.

„Сви наведeни, сем Коларца, уживају буџетска средства по различитим основима. Или су то уговори или је то закон,“ каже Димитријевић.

Члан 76 прописује да је могуће финансирање културних институција, чији оснивач нису република или град, у износу до 45 одсто њиховог годишњег буџета.

Како је Коларац институција која непрекидно ради и има исту мисију од оснивања, Димитријевић очекује да ће „посебном уредбом или уговором ови чланови закона бити спроведени“.

Димитријевић је добила уверавања из Министарства културе и досадашње премијерке Ане Брнабић да ће то бити урађено.

Међутим, због пандемије корона вируса и одлагања формирања нове владе, не зна се када ће стићи решење за Коларац и тако бити спречено пропадање ове значајне институције.