Jеванђеље каже: „Kо претрпи до краја, тај ће се спасти“ (Матеј 10:22). Али само разумевање речи „стрпљење“ се много променило. Раније је то значило једну од главних хришћанских врлина. А данас се верује да јака особа решава проблеме, а не трпи и не понижава се пред њима. Принцеза Ана Kашинскаја примером целог свог живота – и на овом и на оном свету – доказује да је то погрешно.
Ћерка ростовског кнеза Димитрија Борисовича, праунуке светог племенитог кнеза Василија Ростовског, који је пострадао због одбијања да промени свету православну веру, Ана се одмах по смрти свог оца удала за кнеза Михаила Тверског. Две године касније, кнежева кула са свом имовином изгорела је до темеља, затим се муж разболео, кћерка му је умрла у детињству, а 1318. године муж је отишао у Хорду и тамо је страдао. Тамо, у Хорди, тада су и њени синови и унук умрли страшном смрћу.
Много је случајева у историји Цркве када подвиг једног од супружника који је примио мученички венац освећује обоје, јер за другога сам живот постаје бескрвно мучеништво. Тако је и са принцезом Аном. Чак и након смрти свог мужа, примила је постриг, а затим, преселивши се у Успенски манастир Kашински, била је пострижена у схиму са именом Ана. 2. октобра 1368. године мирно се упокојила Господу. А Црква ју је славила због њене менталне издржљивости: „У природи жене, имала си мушку тврђаву.
12. јуна (25. јуна по новом) 1650. године цар Алексеј Михајлович, царица Марија Иљинична и цела царска породица учествовали су у преносу моштију светитеља из дрвене Успенске катедрале у камени Саборни храм Васкрсења. И све би било у реду, али у 17. веку, када је Руска црква била шокирана расколом, Света Ана се нашла у епицентру пажње, као тихи апологета ревнитеља антике. Реформа није толерисала компромисе, свим несугласицама је објављен рат. А када су се отвориле мошти принцезе Kашинске, прсти светињине десне руке, наслоњени на груди, били су пресавијени у два прста (овај начин крсног знамења постао је распрострањен од 8. века). Али двопрстост је у Русији проглашена јеретичком, а Света Ана Kашинска неочекивано је постала симбол присталица „старе вере“.
Завршило се тиме да је патријарх Јоаким 1677. године „поништио” њену канонизацију – једини случај у историји Руске православне цркве. Формална основа је било откриће девет несугласица у животу светитеља. Kао резултат тога, патријаршијска комисија је признала живот и легенду о чудима принцезе као непоуздане, а ковчег са њеним моштима је запечаћен, иако је остављен у Саборној цркви Васкрсења.
Свето „испод чауре“
Али чак и „детронизован” 230 година, народ је наставио да поштује Свету Ану, упркос „деканонизацији”. Људи су и даље долазили у њен ковчег пре брака, пострига, почетка наставе у школама… А посебно у болести и тузи. Већ 1728. године Kашински бургомајстор се обратио Епископу Тверског Теофилакта са молбом да на Дан Свих Светих изврши литију од моштију блажене принцезе до свих храмова Kашина.
Први покушај званичне друге канонизације Ане Kашинске, који је био неуспешан, учинио је московски митрополит Филарет (Дроздов) 1818. године. У локалном историјском музеју Kашина чувају се апели становника града управном синоду са захтевима да се обнови поштовање Блажене принцезе Ане од Kашина као светице.
Обновљен је 1909. године – ово је било темпирано да се поклопи са даном преноса честитих моштију свете блажене принцезе Ане. Годину дана касније, у њену част је освештан храм у Санкт Петербургу. А у граду Грозни, у области Терских козака, чак је настала женска заједница у име Свете Ане Kашинске
„Стрпи се ради Господа у дан невоље“
Али се православној руској свести посебно зближила током револуција и ратова 20. века, када је постала уобичајена женска судбина испраћати мужеве и синове у ту опасну непознаницу, одакле се често не враћају, већ беже и сакрити од самих непријатеља.
Апостол Павле је рекао: Хвалимо се и у невољама, знајући да од невоље долази трпљење, од трпљења искуство, од искуства нада, а нада не посрамљује (Рим. 5, 3). Онај ко истраје на земљи и награђен је од Бога, има смелост да буде молитвени заступник хиљадама страдалих душа. И данас, света племенита принцеза Ана Kашинскаја остаје верна сапутница и заступница, дајући утеху сваком ожалошћеном хришћанском срцу.
Превела сам руског редакција Чудо
Фома.ру
