Оче Петре шта је најважније за избор одређеног манастира да би се човек одлучио да живи баш у том манастиру?
Прво, важно је то да је манастир православан тј. да не припада никаквој неправославној или расколничкој заједници.
Друго, да у манастиру постоји смирен и опитни духовник, који редовно исповеда браћу, или ако је манастир женски, да у манастиру живи смирена и опитна игуманија. Такође важно је да у женски манастир редовно долази опитни духовник који ће сестре редовно исповедати.
Треће, важно је да манастир има сва редовна богослужења у храму и да се браћа или сестре у манастиру редовно причешћују и редовно исповедају. По могућству сваке седмице минимално једном.
Четврто, важно је да манастир буде заштићен од удара света, светске буке, светских разговора и притиска људи из света, јер монаси или монахиње, дошли су у манастир да тих и миран живот поживе, у свакој побожности и чистоти. Нису дошли у манастир да живе у празнословљу са људима из света нити да живе светским духом.
Пето, у манастиру треба да влада дух врлине поста и непрестане Исусове молитве, јер постом и непрестаном Исусовом молитвом изгони се род демонски и искорењују страсти.
Шесто, у манастиру треба да постоје организована послушања јер лењост је мајка свакога зла. У исто време, све треба бити умерено, па и физички рад. Стога манастир треба имати одређено време током дана, обично у трајању од два сата, где би монаси или монахиње имали времена за молитву у келији или читање светих отаца Православне Цркве.
Седмо, и најважније, то је да браћа или сестре, живе једноставно и искрено, у међусобној љубави, послушности старешини и смирењу. Без љубави, једноставности, искрености, послушности и смирења, ни монаштво неће бити спасоносно, јер не спасава нас чин већ Бог ако живимо у духу смирене побожности.
Одговор Архимандрита Петра (Драгојловића), Игумана Манастира Пиносава и Настојатеља Манастира Благовештење Рудничко, на питање православне омладине која тежи монаштву.
