Кратко теолошко-философско сагледавање једне од најбољих песама у историји рокенрол музике
Поезија и музика су дарови Божији. Бог наш, Света Тројица, који је Љубав, ствара свет поезијом, хармонично као музиком и на крају ствара и човека кога посађује у свом прекрасном врту и дарује га даром стваралаштва, да буде стваралац, песник, уметник по Његовом лику, лику Творца и Демијурга – Уредитеља, Бога заједништва и Љубави, Оца и Сина и Светога Духа. Господ Исус Христос, Син и Логос Божији, све своје беседе излагао је поетски у маниру древних, старих народа, да би нам показао како је Бог, Он, песник и уметник, највећи песник, уметник и стваралац у васељени. Историја васељене је пуна уметника који су стварали и писали надахнути божанским Духом, Духом Светим, оплемењујући ваздух овог нашег космоса и просторе наших душа. Свето Писмо, Библија, је препуно песама, химни, псалама и песничких цитата и реченица, јесте и најлепша, најдивнија и најмудрија књига у повести човечанства, јер напокон, она је и књига која говори о Божјем стваралаштву, Његовој премудрости и плану спасења за нас људе. Наш предивни и премудри, новопрослављени светитељ Свети Порфирије Барјактарис светогорски, говорио је да Господ поред себе највише жели емотивне људе, уметнике и песнике, а не бездушне, безличне и хладне људе, а у нашем православном календару, односно у нашем народу, слава Богу, имамо плејаде светитеља и песника уметника, а међу њима сигурно једног од највећих и нашег Светог Владику Николаја Велимировића.
Пред нама је једна од најлепших песама познатог и популарног музичког жанра званог рокенрол, коју је изводила чувена америчка рок група ,,The Doors“ (двери, врата) ,,Јахачи олује“ (Riders on the storm ), која је веома изузетна по својој поруци живота и љубави и једноставности, показујући нам у кратким цртама шта је заправо суштина живота, показујући нам да је суштина живота љубав, љубав према другом, својој породици и деци. Мени је ова песма посебно драга и желим да вам кроз овај мали теолошко- философски трактат покажем сву њену лепоту и како и рокенрол може бити угодан Богу, ако смо поете и ако сву своју енергију речи и музике, сав наш бунт, користимо у Духу за алтруизам, за песништво, за лепоту, за изграђивање човека као личности, здравим порукама љубави, јер кад тако радимо и стварамо, онда смо окренути Христу и свако наше делање има литургијску, свекосмичку димензију.
У првој строфи ове песме Џим Морисон, вокалиста и текстописац групе, говори о томе како је човек буквално бачен на овај свет, у ову кућу, овај дом, огољен и препуштен стихијама овога палог света ,,као глумац без улоге, новца (аctor out of loan), вересије“. Нико од нас људи није бирао када ће и где да се роди, од каквих родитеља, у којој земљи, у ком времену, под којим околностима, али оно што може да изабере јесте какав ће човек бити. Човек је Адам ван свог Рајског врта, а живот једна егзистенцијална ујдурма, где се он често осећа као пас без своје коске ,,like a dog withaout a bon“. Живот је једно бојно поље, а човек јахач на животној Олуји (коју једноставно не може преживети ако нема Бога поред себе).
У другој строфи текстописац говори о томе да је суштина и смисао наше егзистенције, што је и наша онтолошка нужност, управо породица, заједница, а деца су сам смисао живота. Живот је пут, путовање, а на том путу вреба непријатељ, убица, ђаво, како нас и сам Спаситељ учи, кога ако пустимо у наш живот ,,if you give this man a ride, sweet familly will die“, у своје душе, слатка породица ће умрети, може умрети, пропасти. Човека на путу живота вребају свакаква искушења, опасности, покушавајући да га скрену са тог пута, да га заробе страстима, гресима, одвоје од његове суштине и назначења, од љубави, од породице, од Бога и да га начине једним егоистом, сином пакла. Породица је есенција живота, суштина нашег бивствовања по слици и прилици Божијој који је заједница, породица, обитељ. Човек је комплетан као личност само када живи и када се остварује у заједници, у обитељи, у Цркви (и монаси живе у девственим обитељима, породицама, носећи Крст за цели свет, за Цркву), јер само тада је икона животодавне Тројице, нашег Бога који је остварен од Вечности у заједници и који је Љубав, јер се само у заједници остварује и показује љубав. Породица је мала Црква по речима Светог Апостола Павла.
У трећој строфи Џим коначно говори о смислу и величанству постојања жене и уздизања жене као бића датог од Бога, са којим чинимо једно тело, једно биће, са којим чинимо комплетног човека и њене улоге у овом свету, на један предиван и једноставан начин. Жена је она која даје живот, што је и име прве жене створене од Адамовог ребра Еве, Живана (Жене су прве објавиле и Васкрсење, устајање из мртвих, Сина Божијег и Његову победу над смрћу, а историја Цркве је препуна жена светитељки). Породичност је тајна иконичности човека по лику Свете Тројице, где отац, мајка и деца заправо чине једног човека, једно биће, као што Отац, Син и Свети Дух јесу један Бог. Човек су муж и жена по Библији и чине то комплетно биће, а жена је она на којој почива вечност наших живота, наше повести: ,,Девојко, воли свога човека, узми га за руку и натерај га да разуме, свет на теби почива и вечност наших живота (наши животи трајаће вечно, the world on you depends, our lives will never end“). Једна жена је уистину родила и Бога и на тој жени почива и Вечност наших живота!
Уживајте у овој песми, њеној музици, једноставној и предивној лирици.
