Првобитни рецепт за прављење кока-коле смислио је крајем 19. века Џон Пембертон, ветеран Конфедерације, хемичар и апотекар, који је у то време радио у фармацеутско-хемијској компанији Игл, из америчке државе Џорџија. Пиће је назвао Пембертонова винска кока, али је 1886, када је уведена прохибиција, модификовао рецепт избацивши алкохол.
У апотекама је, као лек, за пет центи продавао чашу напитка који је добро пролазио, јер се у то време сматрало да су газирана пића врло здрава. Пембертон је и сам тврдио да кока-кола лечи разне болести, уључујући и главобоље, импотенцију и стомачне проблеме. Њен концентрат је могао да се купи у апотекама као средство за ублажавање стомачних тегоба.
Убрзо се број произвођача повећао па је почела и борба око патента и права на употребу имена кока-кола, пића које је настало од комбинације два састојка – листа кокаина и плодова тропског кола дрвета, у коме има два до три одсто кофеина. Око 150 грама листа коке ишло је на четири литре сирупа, али је касније та количина смањена, да би 1903. свеже лишће коке било потпуно избачено из рецепта. Замењено је остацима из лишћа ове биљке из ког је екстрахован кокаин, тако да је ова супстанца остала тек у траговима.
Данас се користи специјално модификовано лишће коке које не садржи кокаин. Уз карбонизовану воду и кофеин, кока-кола садржи и шећер, фосфорну киселину, карамел боју и ароме које су пословна тајна компаније.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs
