Урбано насеље Зелени венац, жаргонски “Зелењак” налази се на територији општине Савски венац и мањим делом Стари град у самом центру главног града. Повезује га Призренска улица са Теразијама и Бранков мост са Новим Београдом.
Читав крај име је добио по кафани која се налазила на месту данашњег ресторана Мекдоналдс. А и та кафана је имала необичну причу – први закупац је била једна Немица, госпођа Херман. Она је са мужем шеширџијом и троје деце дошла у Србију у потрази за бољим животом.
Нажалост, муж јој се успут разболео и умро. Храбра и јака, госпођа Херман га је сахранила и наставила даље. Kако је од мужа научила шеширџијски занат, покушала је да се од тога издржава у Београду. Није јој ишло, па је закупила кафану од познатог политичара и уставобранитеља – Алексе Симића.
По природи вредна, ова Немица је од кафане направила угледно место које су посећивали сви београдски боеми, али и многе значајне личности тог времена. На спрату је држала собе за ноћење. Уместо назива, она је истакла лимену таблу са венцем од зелено обојеног лишћа. И, тако је “рођен” – Зелени венац.
О томе зашто је госпођа Херман изабрала баш венац постоји неколико легенди, али једна од најлогичнијих има везе са гробљем које се некада налазило близу ње. Војин Пуљевић пише: “На месту где је некада било гробље, на Зеленом венцу, остала само стара гробљанска кафана, која је и добила име по венцима, којима су кићени гробови“.
Kада је 1920. поред отворена једна од најмодернијих пијаца тог времена било је логично да је “крсти” оближња кафана, а исто име понео је и читав крај.
Kафана је преживела оба светска рата, а срушена је тек шездесетих година прошлог века да би се ту подигла аутобуска окретница, а касније и Мекдоналдс.
Аутор текста: Милица Одаловић, Историјски забавник
