Ако хоћемо да Христос буде присутан у нашем животу…
И приметите када Писмо каже да је Он имао самилост, народ није био уз Њега. Они су се односили као странци према Њему. Дакле, Исус има самилост/сажаљење чак и према онима који га одбацују. Он заправо има сажaљење према патњама (људи).
Понекад себи постављамо ово питање, имамо много потешкоћа и невоља у животу и верујемо да је Исус саосећајан, али понекад осећамо да постоји божанска тишина. Нема одговора. А то понекад може изазвати спотицање код неких људи. Наравно, проблем није у Божијем саосећању. Бог је моћан и способан да учини свако чудо, и да исправи сваку невољу.
Проблем није у Исусовом саосећању, већ у нашем саосећању. Објаснићу то боље. Када имам потешкоће, велику невољу, а и мој ближњи има потешкоће и велику невољу, ако у том тренутку заборавим своју невољу одлажући је и са болом се молим Господу да уклони невољу ближњега, Господа ће помоћи и мени и мом ближњем.
Али, нажалост, када имамо проблем, потешкоћу или невољу, мислимо само на себе. Ми немамо саосећања. Не заборавимо своје невоље и мислимо на невоље других и узносимо усрдну молитву, а не млаку молитву. Човек саосећајног срца се моли за друге који су у невољи са болом. Искрена молитва са болом је драгоцена у Божјим очима. Дакле, Исус даје божанску заповест и наређује и васкрсава мртвог сина и предаје га његовој мајци. И пружа саосећање не само мајци, већ и целом народу. Он се постепено открива да је Син Божији. Зато је маса реаговала „прославили су Бога говорећи: Велики пророк устаде међу нама“. [Лука 7:16] Реч „прослављени Бог“ је такође веома важна. Када наш Господ Исус отклони наш проблем и невољу, какав би био наш одговор? Да ли славимо и захваљујемо Богу или заборављамо? Или бисмо могли рећи „како добра случајност“… На крају стоји: „Сви су прославили Бога“.
Народ који је био са Исусом и маса која је била са женом удовицом. Јеванђеље нам каже: када имате проблем, невољу, тешкоћу или било какав бол, мислите једни на друге и носите бремена једни другима. Наш Господ је Свемогућ. Он има два начина да одговори. Било да једном речју решава проблем или пружа руку и подиже нас. Они који су овде родитељи добро знају да када својој деци нешто лако дате, она то не цене нити знају колико вреди. Понекад би деца требало да мало ’пате‘ да би ценила вредност поклона и жртава родитеља. Тако да понекад наш Господ не решава невољу, већ ставља своју руку на нашу и чини да осетимо Његову руку са нама и тако улазимо у искуство са Њим и боље га познајемо. Дакле, драги моји, када смо суочени са невољама, немојмо очајавати. Одржимо своју веру у Бога и имајмо више саосећања једни према другима како би Бог могао да учини чудо у нашем животу, јер жели и вољан је да то учини, али вероватно чека да имамо мало саосећања једни према другима.
Нека те Бог оснажи и нека те чува благодат Његова. Амин.
Митрополит Буенос Ајреса и Аргентине Антиохијске цркве Јаков
Превела редакција Чудо
otelders.org/theology-and-spiritualiti
